Devojke iz raznih krajeva Srbije nude svoje seksualne usluge u noćnim klubovima na području Bujanovca i Preševa. Zapošljavaju se kao „promoterke“, „igračice“ „konobarice“ i „pevačice“, zvanično zarađuju 50 evra za veče, a za nezvanične usluge često budu plaćene nakitom, mobilnim telefonom, parfemom, ili komadom markirane garderobe.
U policiji kažu da je prostitucija teško dokaziva i da se iz brojnih racija vraćaju praznih ruku, ali ne negiraju da se u noćnim klubovima na teritoriji Bujanovca i Preševa gotovo transparentno prodaje ljubav.
- Javna je tajna da u klubovima i barovima na teritoriji Preševa i Bujanovca čiji su vlasnici Albanci rade devojke uglavnom iz Srbije - kaže Slađan Ristić, inspektor za krvne i seksualne delikte.
On objašnjava da one „zvanično“ rade u ovim klubovima, ali nezvanično pružaju seksuane usluge. I sve se odvija na dobrovoljnoj bazi, tako da policija nema prijava.
- Između devojaka koje rade u tim objektima i gazde stvara se neka vrsta posebnog odnosa koji se bazira na ćutanju i poverenju. Stalno vršimo racije, pretresamo objekte, nema droge i oružja, a prostitucija se zasniva na klasičnoj kompezaciji, da li za novac ili neki drugi poklon - kaže Ristić.
Njihove priče su različite, one su starosne dobi između dvadeset i trideset godina, a među njima ima i devojaka iz imućnih porodica, a zabluda je da su devojke isključivo iz ovih krajeva.
- Prilikom legitimisanja primetili smo da ima devojaka iz Vojvodine, Beograda, Niša . Posleodređenog vremena odlaze da rade u Makedoniju, tačnije u Gostivar i Tetovo, u sličnim klubovima koje drže Albanci, zatim u Bosnu ili na Kosovo. Postoji neki krug u kome se devojke rotiraju u određenom vremenskom periodu - objašnjava Ristić.
Inspektor Boban Đorđević iz sektora za trgovinu ljudima kaže da nije retka pojava da devojke koje se dobrovoljno upuste u prostituciju kasnije budu žrtve trgovine ljudima. Prema njegovim reima policija je ranijih godina radila na nekoliko takvih slučajeva. Sa njegovom konstatacijom slažu se i u Odboru za ljudska prava i SOS telefonu, za žene i decu žrtve nasilja.
- “Najstariji zanat" je predvorje za trgovinu ljudima u cilju seksualne eksploatacije. Žene koje rade ovaj posao često razdvaja tanka granica od lanca trafikinga. Na SOS telefonu imali smo pozive roditelja koji su sumnjali da se njihove kćerke bave prostitucijom.U razgovoru su iznosili zapazanja da kćerke imaju skupu odeću, šminku, da odbijaju da kažu imena svojih prijatelja - kaže Suzana Antić Ristić, koja je radila ranijih godina na ovim slučajevima.
Branimir Stojančić gradski većnik zadužen za socijalna pitanja kaže da ne treba zanemariti siromaštvo sa kojim se suočava krajnji jug Srbije. On smatra da je prostitucija pregruba reč, ali se slaže da socijalne ustanove beleže slučajeva devijantnog ponašanja mladih devojaka i žena koje prodaju svoje telo, ali one kroz institucionalne sisteme prolaze tek kada se i ako se pojavi neki problem.
Soko Banja vikend destinacija
U policiji u Vranju napominju da su došli do nekih saznanja da je Soko Banja vrlo interesentna destinacija za Albance sa juga Srbije. Navodno oni sa devojkama provode vikende u ovoj banji. Njima odgovara što je ovo umesto udaljeno i za to su više plaćene nego inače.
Klubovi, hoteli, hosteli
RADNO vreme klubova i noćnih barova je od ponoći dao jutarnjih sati. U policiji kažu da je samo na teritoriji Bujanovca desetak “sumnjivih” objekata koje policija “češlja”, Reč je o klasičnim klubovima, restoranima, kafanama i motelima. Tipično za sve objekte je da imaju prenoćišta, a zanimljivo je da se uglavnom nalaze u okolnim selima.
