BEOGRAD - Bol za izgubljenim detetom ni posle pet meseci ne jenjava, siguran sam da tuga nikad neće proći, ali sam shvatio da se u životu treba boriti i da se svaki trud na neki način nagradi rezultatom.Ovako Bojan Jovanović, otac Luke Jovanovića (21), kog je Marko Milićev „kantrimenom“ udario na Brankovom mostu, opisuje godinu koju je na neki način obeležio svojom borbom.Pitanja bez odgovoraBojan navodi da je do kobnog 25. jula imao miran i povučen život sa petoro dece.- Nastupili su bol i tuga, a ubrzo nakon toga i Lukina sahrana. Potom su usledila pitanja bez odgovora. Gotovo deset dana nisam znao šta se tačno dogodilo s mojim detetom. Odgovore sam tražio sam na sve strane, ali ih nije bilo - kaže Bojan Jovanović i dodaje:- Devetog dana uzeo sam Lukinu sliku i otišao na Brankov most. Nisam želeo da pravim haos, već da na miran i dostojanstven način nadležnima dam do znanja da treba nešto da preduzmu - priča Bojan.Zločin i kazna- Hapšenje Marka Milićeva nije umanjio bol koji osećam otkad sam izgubio najstarijeg sina. Ovim činom dato je do znanja većini da ne mogu da izbegnu zasluženu kaznu. Svako od vozača može da pogreši i da izazove nesreću, ali ljudski je da stane i pomogne. Udario je nečije dete i pobegao. E to me je pogodilo, stajanjem na mostu želeo sam i da se kazne za nesavesne vozače povećaju kako se tako nešto nikad ne bi ponovilo - ističe Bojan Jovanović.(J. R.)
