U POŽARU IZGUBILA DVOJE DECE: Rodila sam sina, ali bol za ćerkama ništa ne može da umanji!
Crna Hronika -
Kseniji Nikolić 3. novembra 2014. godine vatra je odnela dvogodišnju Mirjanu i godinu dana stariju Dragicu kada je otišla na obližnji izvor po vodu. Dvadeset četiri sata kasnije, iako pod stravičnim šokom i stresom, Ksenija je u bolnici rodila dečaka Dejana, a uskoro joj predstoji još jedan porođaj
DONJI MILANOVAC - Sve što nam je ostalo od naše dve devojčice je jedna Mirjanina fotografija. To nam je jedina uspomena na naše ćerke, sve ostalo nam je izgorelo. Samo mi znamo kako nam je i kako preživljavamo našu muku...Ovo je u ispovesti za Kurir rekao Živojin Bosiljkanović (38) iz sela Mosna kod Donjeg Milanovca, čije su ćerke Mirjana (2) i Dragica (3) trećeg novembra 2014. godine izgorele u požaru u porodičnoj kući. Živojinova supruga Ksenija Nikolić (27), koja je tada bila u devetom mesecu trudnoće, dan posle tragedije rodila je dečaka Dejana.Sve što nam je ostalo od naših devojčica je Mirjanina fotografija
Igrale se na krevetu
Ksenija je ponovo u drugom stanju, a pored četrnaestomesečnog Dejana ima ćerku Dušicu (7) i sina Dragišu (6).- Slike požara stalno su mi pred očima. Tog jutra smo ostali bez vode, pa sam s dvoje starije dece krenula do izvora. Mirjana i Dragica bile su budne, sedele su na krevetu i igrale se. Izvor je bio na nekih 150 metara od nas, trebalo je malo vremena da dođem jer sam bila pred porođajem. Kad sam se vratila, dim je bio na sve strane, puca kuća, pucaju zidovi, ogroman plamen... - plačući priča Ksenija.Kroz suze dodaje da je pokušala da uđe u kuću i spase devojčice.- Dozivala sam ih, nadala se da su žive. Udahnula sam dim, sva sam drhtala, dozivala sam pomoć... Nisam mogla ništa da učinim, nisam mogla da izvučem moje devojčice - priseća se uplakana žena.Iako je sledećeg dana u rukama držala tek rođenog Dejana, kako kaže, njenu tugu ništa ne može da ublaži.- Mnogo mi je teško! Jedno dete sam dobila, a dvoje izgubila. Samo ja znam kako mi je. Koliko god dece da rodim, Dragicu i Mirjanu niko neće moći da mi zameni. Pričaću deci o njima, želim da znaju da su imali još dve sestre. Moram da se borim i da živim zbog druge dece. Njih dve će uvek biti u našim srcima, rana za njima nikada neće zarasti - plačući priča Ksenija.Užas... Kuća u kojoj su nastradale Mirjana i Dragica
Maka i Gaga
Ni otac Živojin nije krio suze na pomen svojih mezimica.- Mirjana i Dragica su uvek bile zajedno, tepali smo im Maka i Gaga. Mirjana je hodala, ali je često padala, Gaga bi je uvek podizala i brinula o njoj. Zajedno su i otišle - kaže s ogromnom tugom u glasu Živojin.Vratio malo radosti roditeljima... Mali Dejan
Dragiša i Dragica, brat i sestra nastradalih devojčica, često pominju Mirjanu i Dragicu.- Danima nismo mogli da ih smirimo. Plakali su i pitali nas gde su Gaga i Maka. Mali su da shvate šta se dogodilo, rekli smo im da im seke spavaju. Često pričaju o njima, naberu cveće i kažu nam: „Ovo je za seke.“ Kad idemo na groblje, oni nam govore: „Idemo da vidimo kako spavaju naše sestre“ - priča neutešna majka Ksenija.
Otac ŽivojinVIKALA JE: „TATA, NE IDI“Živojin kaže da će ceo život žaliti zbog toga što nije poslušao malu Mirjanu i ostao kod kuće.- Kad sam tog jutra krenuo na posao, došla je kod mene i ležala mi na kolenima. Nije mi dala da idem na posao. Sve vreme je ponavljala: „Tata ne ide na posao.“ I kad sam izašao iz kuće, trčala je za mnom i vikala mi: „Tata, ne idi!“ To je ono što me najviše boli. Da sam je samo poslušao - rekao je Bosiljkanović i briznuo u plač.
Znak pažnjePAKETIĆI ZA DECURedakcija Kurira obradovala je mališane iz Mosne. Dragiša, njegova sestra Dušica i mali bata Dejan dobili su po dva paketića puna igračaka i slatkiša, koje su obezbedile kompanije „Pertini“ i „Delez“. Osmesi im nisu silazili s lica dok su otvarali pakete. Oduševili su se igračkama, koje im, međutim, nisu dugo držale pažnju jer su onda, kao i sva deca, navalili na slatkiše.
