Stanišić, bivši načelnik Službe državne bezbednosti Srbije, i njegov pomoćnik Simatović optuženi su za ratne zločine nad Muslimanima i Hrvatima u Hrvatskoj i BiH, 1991-95. Optužnica Stanišića i Simatovića tereti za progon na rasnoj, verskoj i političkoj osnovi, ubistva, deportacije i prisilno premeštanje hrvatskih i muslimanskih civila.
Na današnjoj raspravi o stanju u postupku, tužilac Matijas Markusen rekao je da je spreman da novo suđenje Stanišiću i Simatoviću započne u oktobru.
Pretprocesni podnesak, odnosno sažetak dokaza protiv optuženih, kao i spisak svedoka, tužilac bi, kako je precizirao, podneo do letnje pauze u radu suda u avgustu. Stanišićev branilac Vejn Džordaš (Wayne Jordash) tome se usprotivio, naglašavajući da bi ponovljeni proces mogao biti komplikovaniji od prvog i da je odbrani, stoga, potrebno mnogo više vremena da se pripremi za suđenje.
"Za nas bi najbolje bilo da suđenje počne u februaru ili martu iduće godine", kazao je Džordaš. S njim se složio i Simatovićev zastupnik Vladimir Petrović, koji je podvukao da je, od prvog suđenja, u procesima protiv Radovana Karadžića, Ratka Mladića i Gorana Hadžića izvedeno "na hiljade dokaza" koji su od ključne važnosti za ponovljeno suđenje Stanišiću i Simatoviću.
Obojica branilaca ukazala su i da ne mogu da otpočnu pripreme za suđenje dok im tužioci ne obelodane na kojim će temeljima zasnivati svoj novi predmet protiv Stanišića i Simatovića. Sudija Barton Hol (Burton Hall) nije se izjašnjavao o terminu za početak suđenja, ali je obe strane pozvao da se, do početka procesa, saglase o nespornim činjenicama.
Britanski advokat Džordaš najavio je i da će uskoro od raspravnog veća zatražiti da pronovo proceni da li je Stanišić uopšte sposoban da mu se sudi, budući da pati od hronične bolesti organa za varenje - paučitisa - i depresije, što su veštaci utvrdili i tokom prvog procesa. Ukoliko sud ponovo proceni da je Stanišić sposoban za suđenje, odbrana bi mogla zatražiti da on tokom procesa ostane u Srbiji, gde je na privremenoj slobodi, nagovestio je Džoraš.
Odbrana drugooptuženog Simatovića osporila je nadležnost Mehanizma za međunarodne tribunale, kao pravnog naslednika Haškog tribunala, da sudi Simatoviću, tvrdeći da on ne spada među zvaničnike najvišeg nivoa kojima Mehanizam, po sopstvenom pravilniku, može da sudi.
U istom podnesku, odbrana je sugerisala i da bi predmet protiv Simatovića, zbog toga, Mehanizam trebalo da ustupi pravosuđu Srbije.
Sudija Hol najavio je da će raspravno veće o tom podnesku Simatovićeve odbrane odlučiti u dogledno vreme. Žalbeno veće Haškog tribunala, 15. decembra prošle godine, poništilo je prvostepenu oslobađajuću presudu Stanišiću i Simatoviću i naložilo da se optuženima ponovo sudi. Posle prvog suđenja Stanišiću i Simatoviću, prvostepeno veće Tribunala oslobodilo ih je, 29. maja 2013, krivice po svih pet tačaka optužnice.
Prvostepeno sudjenje je počelo, posle jednog neuspešnog pokušaja, u junu 2009, a izvodjenje dokaza završeno je 17. septembra 2011. Tužioci su pred sudije izveli 62 svedoka, a u odbranu optuženih iskaz su dala 33 svedoka. Posle oslobađajuće presude, Stanišić i Simatović pušteni su na slobodu 30. maja 2013. ;i vratili su se u Srbiju. Na izricanje konačne presude, u Hag su se dobrovoljno vratili 15. decembra prošle godine, a na privremenu slobodu u Srbiju ponovo su pušteni 23. decembra.
Stanišića i Simatovića uhapsile su vlasti Srbije tokom operacije Sablja posle ubistva premijera Zorana Djindjića, 12. marta 2003. godine. Stanišić je prebačen u Hag 11. juna, a Simatović 30. maja te godine. Više puta pre i tokom prvog procesa, Tribunal je optužene puštao na privremenu slobodu
