GODIŠNJICA MASAKRA: Svaka pomisao na šestoro ubijenih para naša srca
Crna Hronika -
Ni godinu dana od stravičnog zločina koji je izvršio Rade Šefer ne blede bolna sećanja na slike užasa i nevine žrtve, kažu meštani dva vojvođanska sela
Ni godinu dana posle masakra u Martonošu i Oromu ne blede bolna sećanja meštana na slike užasa, ali i šest nevinih žrtva hladnokrvnog ubice Radeta Šefera (55) iz Sente.Uobičajeno nedeljno prepodne tog krvavog 17. maja na severu Bačke prekinuto je kad je Šefer naoružan lovačkom puškom krenuo da seje smrt.Najpre je u Oromu ubio tasta Jenea Traćika (74) i taštu Gizelu (68), a onda se odvezao 30 kilometara dalje u Martonoš, u kuću porodice Bajtai, i krenuo da ubija usnule svatove.
Pucao u svatove
Hicima je pokosio snaju Nataliju (25), njene roditelje Šandora (52) i Karolinu (43) Bajtai i svoju bivšu suprugu Rožu (47). Hladnokrvni ubica teško je ranio mladinu tetku Nataliju Danjon pre nego što ga je njen suprug Emanuel Danjon, francuski državljanin, braneći je, usmrtio udarcima stolicom. Sigurne smrti spasao se i Radetov sin, mladoženja Vlastimir, jer je ocu nestalo metaka kad je uperio pušku u njega.Vriska i cika iz sna probudili su Žolta Bajtaija (23), koji je u trenu ostao bez sestre Natalije i roditelja.- Svaka pomisao na ono što se desilo pre godinu dana para naša srca. Najteže je Žoltu - utučenim glasom priznaje Peter Bajtai, brat mučki ubijenog Šandora.
Kuća strave
On kaže da je za Žolta najvažnije da završi školovanje na Višoj tehničkoj školi u Subotici, gde i stanuje.- Na završnoj je godini, na smeru mašinsko i elektro programiranje. Kad dođe u Martonoš, Žolt boravi kod nas. Povremeno obiđemo njegovu roditeljsku kuću. Uredili smo donekle dvorište i okućnicu, ali je Žoltu teško da boravi na mestu gde je izgubio najmilije. Njegovo mlado srce puno je bola i tuge - govori Peter.Porodica Bajtai, ali i meštanim ne mire se s činjenicom da je masakr mogao da bude sprečen da je Šeferu blagovremeno oduzeto oružje.S. U.
