Zorica Krsmanović, umornija nego ikad, s pogledom koji luta, na svaki pomen ćerke jedinice stavlja ruke na srce.
Priča o porodici Marjanović, navodnim sukobima s njima, o Jeleninoj prvoj ljubavi, ali i o tom kobnom 2. aprilu kada je njena mezimica ubijena.
"Posle ovog, kada izgubiš sve, čega da se bojiš? Ko može bilo šta da ti kaže? Znači niko. Niti mi neko preti niti bi smeo da mi kaže da ne smem nešto da kažem."
"Poslednjih 50 dana jedino verujem inspektorima koji rade na rešavanju ubistva. Čim se sve ovo desilo, rekli su mi trajaće, ali da budem strpljiva. Neće me valjda izneveriti?!".
"Zoran je bio njena prva i jedina ljubav. Mnogo mi je žao što svi misle da ju je on ubio. Bude mi jako teško na samu pomisao da bi on mogao bilo šta da uradi. Jelena, Zoran i Jana nikad se nisu razdvajali. Oni su bili jedno drugom podrška. Nikada nije rekla: „Joj, znaš Zoran...”. On joj je pravio kreme, cedio voće, čak je i savetovao da se oblači atraktivnije. Ljubomoran muž to nikada ne bi ni pomislio. Zoran me najviše zove, pomaže mi. Niko mi nikada iz kuće Marjanovića nije rekao nešto ružno za Jecu. Ona im je bila stub kuće i ona ih je volela sve", rekla je Jelenina majka.
