-‘’Cvrk’’, kako smo ga zvali, se više dana nije pojavljivao za sledovanje u narodnoj kuhinji u Leskovcu gde je redovno dolazio. Znao je da ne dodje dan dva kad mu neko iz obližnjih restorana, pekare ili prodavnice da nešto da pojede, priča čovek koji je pronašao Markovića i dodaje da, procenjuje, pošto se oseća zadah, da je umro pre tri-četiri dana.
Komšinica V.R. koja se tog trenutka zatekla tu kaže da su ugledali jeziv prizor. Telo je užasno izgledalo a i pored otvorenih prozora jer su uništena u prethodna dva požara, se osećao stražan zadah smrti.
- Marković je živeo sam u prizemlju, na trećem ulazu, stambene zgrade u Učitelja Josifa, u stanu koji je dva puta goreo, bez prozora i nameštaja. Bio je tih i miran sa nikim se nije zamerio ili posvadjao. Pomagali su gas vi koliko su mogli. Davali mu hranu. Ova slika koju sam zetkla, pratiće me do kraja života, kaže komšinica.
Komšija koji je insistirao na anonimnosti kaže da su se stanari zgarde više puta obraćali nadležnima pa i Centar za socijalni rad da se procene njegove pshičko-fizičke sposobnosti i da ga negde smesti jer nije bio u stanju da se brine sam o sebi. Živeo je u stanu sa najlonima umesto prozora i bez nameštaja koji je izgoreo u dva požara, napominje komšija.
Ratomir Marković je živeo sam. Kako kažu oni koji su ga poznavali ima dalje rodjake sa kojima nije ima skoro nikakve kontakte. Bavio se novinarstvom i svojevremeno je pratio sportska dešavanja i objavljivao tekstove na sportskoj strain lokalnog lista ‘’Naša reč’’.
(A.D)
