Prtljag s kojim je pre dva dana želeo u Hrvatsku ostao je u sobi. Ispreturan sa stvarima s kojima je dve decenije živeo u ova četiri zida. Tokom pretresa policija je bila fina, kažu Čolovićeva rođena sestra, njen suprug i sin. Ipak, inspektori ih nisu uverili da pod istim krovom žive sa osumnjičenim špijunom.
“Nekad ne možeš svojim očima - jednom verovati, jednom neverovati! Razumete šta hoću da kažem? Ja mislim 99,9 da to ne može biti istina. Ali, čujte, ja ne znam. Ili su oni njemu možda namestili neki razgovor, šta je to bilo, ja to ne znam, ne mogu ja sad napamet da govorim, eto”, kaže sestra osumnjičenog Anka Borković.
Iako je bio oficir - o ratu - kažu nije govorio. Opisuju: proleće i leto je provodio u rodnoj Hrvatskoj, dane u Srbiji uz knjige i ukrštenice, ponekad u šetnji i kladionici. Nejasno im je kako neko nedruželjubiv može biti obaveštajac. Još manje razumeju kako je moguće da im je pre advokatice vest da je uhapšen u petak popodne na vratima kuće saopštila novinarka jednog tabloida.
“Ona kaže meni, ovaj - on je uhapšen! Zašto uhapšen, šta je uhapšen? Kaže - on se bavio špijunažom!”, kaže zet Milan Borković.
Komšiluk je - zbog medijske pažnje - nerzvozan. Svi u ulici su jednoglasni - kažu - sa novinarima ne razgovaraju.
Prva komšinica je kratko, sa balkona, dobacila da je Čolović fantastičan, dok su druge komšije upućivale novinare da produže dalje. Jedan od njih je čak pripretio da će da pusti psa.
U centru Ugrinovaca medijima veruju. Istraga i sudski postupak ih ne zanimaju, jer su sigurni: sve što je objavljeno je istina.
Inače, u ovo beogradsko naselje u kojem živi 11 hiljada ljudi Čolović se doselio 1993. kao penzionisani vojni invalid. Nema ženu i decu, niti je posle rata bio zaposlen.
(N1)
