Najnovije vesti

ZEMUNCI GA UBILI IZ STRAHA: Kačar je Šljuku na štakama i sa zoljom na ramenu jurio po BGu
Foto: Print Screen YT

Poslednja vožnja Sredoja Šljukića

ZEMUNCI GA UBILI IZ STRAHA: Kačar je Šljuku na štakama i sa zoljom na ramenu jurio po BGu

Crna Hronika

Likvidacija braće Šljukić upamćena je kao jedna od najbrutalnijih. Tog dana na Gazeli, Sretko Kalinić i Milan Luković demonstrirali su sav svoj ubilački "talenat" i poslali poruku da dolazi vreme Zemunskog klana za koji ubijaju "momci koji ne umeju da promaše".

Sredoje Šljukić rođen je 7. jula 1972. godine, bio je oženjen, otac dečaka i devojčice. Živeo je u elitnom delu naselja na Bežanijskoj kosi. Interesantno je da je broj registraskih tablica njegovog "audija A8" datum rođenja 77- 72 . U intervjuima je isticao da nikada nije bio hapšen i da je zatvor video samo na filmu.

 

U žestokoj pucnjavi u Bulevaru Arsenija Čarnojevića u blizini "Sava" centra na mostu Gazela, ubijeni su Sredoje Šljukić i njegov brat Zoran. U trenutku pucnjave sa njima je u crnom automobilu "audi A8", registracije BG - 77-72 (datum Šljukinog rođenja) bio i Velibor Ćirović, koji je ostao nepovređen.

 

Dok se Šljukićev "audi" kretao levom trakom mosta u pravcu grada s desne strane im se približio sivi "audi 100", a zatim još jedan automobil koji im je preprečio put. Tada nepoznati napadači su iz sivog "audija" ispalili na Šljukićev automobil oko tridesetak hitaca iz automatskog oružja, najverovatnije "kalašnjikova", posle čega se automobil zakucao u "opel askonu". Kasnijom istragom je utvrđeno da su izvršioci bili pripadnici Zemunskog klana Sretko Kalinić i Mile Luković Kum. O efikasnosti ubica iz Zemuna svedoči i izjava tadašnjeg inspektora koji je rekao da je rafal bio toliko precizan da ukoliko bi se na automobilu zamenila vozačeva vrata bio bi kao nov.

 

Šljukić, koji je upravljao vozilom je na mestu ostao mrtav, dok je njegov brat Zoran, koji je sedeo na mestu suvozača, podlegao povredama u Urgentnom centru. Velibor Ćirović, član obezbeđenja koji je sedeo pozadi, bacio se pod sedište kada je krenula rafalna paljba i tako ostao nepovređen. Napadači su pobegli u pravcu grada a Ćirović je prešao na mesto vozača i izrešetanim kolima ih prebacio do bolnice.

 

Šljuka je bio vođa jednog od najmoćnijih klanova u Beogradu: Zvezdarskog klana.

 

Protiv njega je bilo podneto nekoliko krivičnih prijava ali nikada nije bio hapšen. U policijskim krugovima pričalo se da stoji iza mnogih kriminalnih dela a navodno je svoje "poslove" obavljao samostalno, dok je na ulici imao oko stotinu ljudi.

 

Nigde nije išao bez obezbeđenja. Jedan od njegovih telohranitelja, Veljko Radovanović (tada 21) je ubijen dok je drugi ranjen, 24. septembra 2001. godine oko 15.30 u pucnjavi kod restorana "Tabor" na uglu Bulevara Kralja Aleksandra i Ulice gospodara Vučića. Oni su navodno tada bili sa još petoricom prijatelja u Šljukinom obezbeđenju kada je Zoran Bošković koji je tada imao 41 godinu iz Bijelog Polja na njih ispalio šest hitaca iz automatskog oružja i pobegao niz Bulevar revolucije.

 

Prema saopštenju policije pucnjavi je prethodila svađa i tuča između Šljukića i Boškovića, koji nije nikada uhapšen i za kojim je bila raspisana poternica.

 

Sredoje Šljukić bio je vlasnik je benzinske pumpe u Malom Mokrom Lugu i suvlasnik diskoteke "Taš".
Napadi na Šljuku:Sredoje Šljukić napadnut je i pre nekoliko godina u kafiću kod sportskog centra "Olimp" na Zvezdari, kada je na njega pucao Bane Grebenarević, a tada je poginula i Tatjana Nikolić, koja se slučajno zatekla u lokalu. Nikada nije ustanovljeno od čijeg metka je ona stradala, jer su u ovom obračunu učestvovali i Šljukini drugovi. Grebenarević je ubijen 1996. godine u sačekuši na Bežanijskoj kosi.

 



Raniji događaji:

 

Iako se govorilo da je Šljuka bio jedan od najvećih reketaša i otimača u Beogradu, iza zatvorskih rešetaka boravio je samo dva puta. I oba puta, vrlo kratko. Upravo zbog toga je i vladalo uverenje da je on jedan od kriminalaca bliskih saradnika DB. U čaršijskim pričama govorilo se da ga štiti jedan visoki Miloševićev funkcioner, zbog sentimentalne veze sa njegovom majkom.

 

Prvi put je zatvoren 1988. godine zbog toga što je tadašnjeg šefa svog "Zvezdarskog klana" Kačara kratežom upucao u noge. Njih dvojica su otišli u Bulevar kralja Aleksandra da pokupe "pazar" u radnjama koje su reketirali. Zbog neke sitne čarke, Šljuka je potegao "kratež", koji je krio ispod jakne (a koji je nosio radi "ubeđivanja" neposlušnh vlasnika radnji), i otpozadi pucao Kačaru u noge. Zbog toga mu je amputirana jedna noga do kolena, posle čega je Kačar ostao težak invalid, i ljuti protivnik Sredoja Šljukića.

 

U CZ-u je Šljuka, zbog ovog dela, proveo nepunih mesec dana. Većina njegovih tadašnjih sobnih kolega bila je iznenađena njegovom galantnošću u kupovanju svakojakih namirnica u zatvorskoj kantini, s obzirom na to da je u gradu važio za velikog ciciju. Ipak, većini je bilo jasno da je ovde reč samo o Šljukinom lukavstvu, i da tom galantnošću zapravo kupuje vlastitu sigurnost, a donekle i poslušnost ostalih zatvorenika.

 

Inače, važio je za veoma plašljivog čovek, a posle pucanja u svog šefa, postao je potpuno paranoičan.

 

Doduše, za njegovu ozbiljnu zabrinutost stvarno su postojali razlozi. Kačar je, posle skoro dvogodišnjeg oporavka, sa štakama pod rukama i "zoljom" na ramenu, krenuo da mu se sveti. Nekoliko puta mu je pravio sačekuše. Jednom je "zoljom" pucao na diskoteku "Taš" koju je ovaj tek bio zakupio. Drugi put ga je na Zvezdari, takođe sa "zoljom" na ramenu, presreo, dok se vozio svojim "poršeom", ali je Šljuka iskočio iz auta i pobegao kroz Zvezdarsku šumu.

 

Trebalo je da prođe nekoliko godina pa da Šljuka uspe da organizuje efikasnu likvidaciju svog progonitelja. Upali su u Kačarevu kuću, pritisli ga jastukom preko glave i ispraznili čitav šaržer iz pištolja sa prigušivačem.

 

Nakon tog brutalnog ubistva, nastupio je period kratkog olakšanja za Šljuku. Ipak, ubrzo su se na njega ostrvili "neki novi klinci iz komšiluka": Mali Bane i Nemanja Ristić su u teretani kod Adžima pucali na njega iz dva pištolja, a sigurne smrti ga je spasio dvostruki pancir.

 

1993. godine se po drugi put našao iza rešetaka CZ-a. godine, ovoga puta zbog reketiranja i otimanja automobila. Ni ovog puta nije ostao u pritvoru duže od mesec dana. Nije pokazivao nimalo zabrinutosti, jer je očigledno znao da će se moćni prijatelj i "služba" potruditi da se brzo nađe na slobodi. Tako je i bilo. U pritvoru nije ni imao priliku da se nečim iskaže, kako su govorili, "došao pa otišao".

 

(Puls asfalta)

 

RAZMENA SADRŽAJA

Inicijalizacija u toku...