Na popularnoj Fejsbuk stranici Legende devedesetih danas je osvanulo sećanje na govor čuvenog Giške na sahrani svog prijatelja, Radovana Lagundžina Žapca.
Giška je nekoliko puta bio teško ranjavan i iza sebe imao 11 godina robije, ali je pre rata svojim savetima pokušavao da smiri uzavrele strasti među mladima. Zato se na grobu Žapca, koji je ubijen u 19-oj godini života, obratio upravo toj generaciji.
Apelovao je da se ne prosipa krv bez razloga, da se ne ubija za reč ili zbog pogleda, najavio da će doći vreme kada će se svako dokazati i pokazati kada bude bio primoran da brani svoju otadžbinu, majke i sestre na ratištu.
- Zaklinjem vas mlađa generacijo, zaklinjem vas toplo i plemenito da se mirite umesto što ratujete, da ne vadite oružje, da ne prosipate srpsku krv, teška vremena nas čekaju. Srbija je ta nesretnica koju ćemo uskoro braniti po šančevima i rovovima. Branićemo je u bunkerima. Ovenčaćete se i krvlju i slavom najverovatnije, iako mi to ne želimo. Nemojte da prosipate vašu krv između vas, zaklinjem vas da ne nosite oružje, da se ne ubijate, jer to je greh - rekao je Giška okupljenima.
Više od polovine prisutnih nije verovalo u to što govori, nisu mogli ni da naslute da će se obistiniti ono što je Giška sa sigurnošću proricao.
Ubrzo nakon toga, rešio je da ode na ratište jer nije hteo da ga ubiju u Beogradu kao kriminalca.
- Neću da me ubiju ovde, pisaće novine da su ubili kriminalca, idem da poginem u borbi za svoj narod - govorio je.
Tako je i bilo. Pred odlazak na ratište, poklonio se ispred spomenika Branislava Matića i zamolio da, ako pogine, prvih šest meseci bude sahranjen upravo u grobu svog prijatelja.
Poginuo je kada je ušao u dubinu hrvatske teritorije, u mestu Gospić u kom je garda bila smeštena neko vreme.
Zvanična verzija kaže: “Napušten od tri tenka tadašnje JNA koji su se, umesto da mu čuvaju odstupnicu, iz do danas nejasnih razloga, jednostavno povukli. Giška je tog 15. septembra 1991. godine, dan pre 36. rođendana, više puta napuštao zaklon pozivajući pomoć. Kad se poslednji put našao na brisanom prostoru, pogođen je sa tri hica, s leđa”.
Predvideo i svoju smrt
Dan pre smrti pozvao je majku sa ratišta i rekao joj: “Nemoj da plačeš ako poginem”. Istog dana u njen stan u Beogradu došao je jedan čovek i rekao joj da sina živog više neće videti.
Sledećeg dana on je bio mrtav, a 16. septembra, na njegov rođendan, doneli su joj njegovo mrtvo telo.
NE PROPUSTITE
Kurir.rs
