Više od 60 odsto nezgoda desi se između vozača automobila i vozača motocikala, najčešći propusti automobilista su nedavanje pokazivača pravca i ne obraćanje pažnje na motocikliste, dok, pored nedovoljne obučenosti, vrlo čest propust motociklista je neprilagođena brzina, izjavio je predsednik Asocijacije za bezbednost motociklista Vladimir Jevtić.
“Nama je u poslednjih 10 godina stradalo 25.000 motociklista. Dakle, pričamo o celom jednom gradu koga više nema. U poslednjem vikendu koji je za nama, poginulo je pet motociklista, pet mladih života... To su sve momci 18-25 godina, kada se govori o saobraćajnim nezgodama u kojim učestvuju motociklisti”, precizirao je Jevtić za Tanjug. 
Ključni faktori rizika, pre svega, objašnjava, najčešće su konfliktne grupacije - vozači putničkih automobila i vozači motocikala, te kaže da se više od 60 odsto nezgoda desi između te dve grupacije i napominje da najčešći propusti koji se dešavaju kod vozača putničkih vozila su - nedavanje pokazivača pravca, zatim, korišćenje mobilnog telefona, a posebno ističe da vozači ne obraćaju pažnju na retrovizore.
Ne obrate dovoljno pažnje na motociklistu. Recimo, pri brzini od 50 kilometara na sat, u sekundi prelazite oko 14 metara. Tako, motociklista će, vrlo često, pre nego što očekujete, doći bliže vama i zato je vrlo važno, posebno u zoni raskrsnice, dobro pogledati da li se u zoni nalazi neki motociklista. Obratite pažnju na retrovizore, nemojte da vam je teško. Takođe, motocikl se i čuje, kada ga čujete, vozači automobila, nemojte imati nagle promene brzine i pravca pre nego što ste se uverili gde je motociklista”, savetuje Jevtić. 
S druge strane, što se samih vozača motocikala tiče, Jevtić, pored nedovoljne obučenosti, kao vrlo čest njihov propust ističe- brzinu, posebno kod vozača sportskih motocikala i smatra da je vrlo teško očekivati da će neko ko ima 24 godine i vozi motocikl od 1.000 kubika- voziti 50 na sat.
“Znate kako, ljudi su mladi, adrenalin radi, svi ostali hormoni i pokušavaju da se dokažu preko tog motocikla. Dakle, lakše sa gasom, a posebnu pažnju obratite u zoni raskrsnice, kada prilazite motociklom, gas dole i to je jako važno. Takođe, koristite odgovarajuću zaštitnu opremu, trudite se da ona bude visoko uočljiva (high visibility gear), kao što je ova kaciga”, rekao je Jetić, pokazujući svoju kacigu jako upadljive i reflektujuće zelene boje. Jevtić ističe da sada postoje motocikli koji su veoma brzi u gradskim uslovima vožnje i da je prošle godine postignut rekord od 400 km/h, te smatra da se i zbog performansi modernih motocikala mora raditi na dodatnoj edukaciji u obuci. 
U Srbiji je to prva stvar. Ne može se vršiti obuka za motocikle u auto školama. Dakle, moramo imati moto škole i to je ono ka čemu treba težiti. Evo 2017. je, a i dalje pričamo o samoobuci. Skoro 99 odsto naših vozača je samoobučeno i tu leži najveći problem. Ne može posle par nekih jednostavnih elemenata u izvođenju manevara motociklom da se kaže da je neko osposobljen za vožnju motocikla”, napominje Jevtić.
Kaže i da njegova Asocijacija za bezbednost motociklista radi i treninge bezbedne vožnje, koji su se, kao dopunska obuka, pokazali kao vrlo korisni. 
Jevtić je posebno napomenuo veoma učestalo i nebezbedno ponašanje motociklista u gradskim gužvama- provlačenje motociklom između kolona i istakao da je to zabranjeno zakonom.
“Provlačenje motociklom zabranjeno je zakonom. Tu stavljamo tačku. Motociklisti, nemojte se provlačiti i nemojte se provlačiti kada se kolona kreće. To je zabranjeno, nemojte to raditi, rizik da stradate veoma je veliki”, naglašava Jevtić. 
Kaže da, na primer, u Francuskoj postoje obuke gde se uči na koji način da se "provuče između kolona", da to bude bezbedno i da se to isključivo radi kada kolona stoji, i pri brzinama do 15 km/h.
Takođe, Jevtić smatra da roditelji ne treba da popuste upornosti deteta, ako želi skuter, moped, bez adekvatne obuke i zaštitne opreme. 
“Kupi, kupi, vi kupite, pa ne posvetite dovoljnu pažnju odgovarajućoj zaštitnoj opremi, ne uzmete je i ključna stvar, niste dete dovoljno obučili i edukovali za taj vid vožnje. Isto je, kao da ste detetu dali napunjeno oružje i očekujete da će sve biti u redu. Neće sve biti u redu”, napominje Jevtić. Naveo je i da je rizik da se strada u vožnji sportskog motocikla 10 do 15 puta veći u odnosu na neki komercijalni motocikl ili skuter, a da je najveći rizik da se strada na motociklu u prvih 12 meseci vožnje i da za svaku narednu sezonu, kako kaže statistika, opada za nekih sedam odsto.
