Grozda Zekanović (66) sipala benzin po sebi i zapalila se u kanalu preko puta svoje kuće, njeno telo skroz izgorelo
ŽABALJ - Gledala sam kroz prozor kako gori vatra, misleći da je neko od komšija zapalio travu, a ne da gori moja majka Grozda. Joj meni, otkad sam čula da je to majka, nisam mogla da pogledam kroz prozor, jecajući počinje priču Dušica (32), ćerka Grozde Zekanović (66) iz Žablja, koja je počinila samoubistvo.Grozda je u ponedeljak uveče uzela iz prizemlja benzin koji njen muž Mladen koristi za seču drva, otišla preko puta kuće, legla u kanal, polila se benzinom i zapalila. Telo je toliko izgorelo da je ostala i bez ekstremiteta, nažalost, vatra ih je bukvalno progutala.Paljevina... Na ovom mestu se zapalila
O sudbino, teška li si
U kući u Ulici Petra Konjovića 26 u Žablju, gde je tročlana porodica živela kao podstanari, tuga i beda da ne može biti veća.-Ništa mi nije ukazivalo da će to uraditi. Pitao sam policajce da li sam mogao to da sprečim, ako jesam, neka me ubiju. Rekli su mi da nisam. Dođe mi da se i ja tako ubijem da mi nije Dušice, koja je bolesna od epilepsije, a ja sam imao moždani udar. I Grozda je bila bolesna, pila je mnogo lekova. Ali tog dana je bar meni bila vesela. Ležao sam u sobi, a ona je prošla, stala na vrata i nasmejana mi rekla: „Dragi moj Mlađo. Tako te i mama zvala“ - ne prestajući da plače jedva priča suprug Mladenko Zekanović.Uveče se iskrala od njih i izašla napolje. Nije se javila ni mužu ni ćerki.- Mislio sam da je ispred kuće, na ulici, s komšinicama. Izašao sam, nije je bilo. Kad sam se vratio, kroz prozor sam video vatru preko puta kuće i policiju. Istrčao sam napolje i pitao ih ko to gori. Oni su mi rekli da ne znaju, da telo nema nogu. Na kraju se ispostavilo da je moja draga Grozda. O sudbino, teška li si - jecajući priča Mlađa, dodajući da ima još četiri ćerke:Neutešni... Ćerka Dušica i muž Mladenko
Ćerka bolesna
- Pobegli smo iz Bosne, živeli u Ratkovu, Đurđevu, pa u Žablju kao podstanari. Vidite i sami kako bedno živimo. Ali smo se borili zbog bolesne ćerke. Nismo imali para. To što zaradim plaćali smo kriju i troškove. Ali sve to nije bio razlog da uradi ovako. Mada verujem da joj je sve više dojadilo, i beda i siromaštvo i da gleda i ćerku i mene bolesne, a i sama je imala svoje bolove.Ćerka Dušica ne prestaje da plače. Pije lek za smirenje dok priča s nama i stalno ponavlja: „A šta ćemo dalje?“- Čekam sestre da nam dođu. Ne znamo ni kako ćemo mamu sahraniti kad nemamo dinara - plačući priča Dušica.
Ćerka je videlaPRVO HTELA DA SKOČI S TERASEPrema rečima ćerke, Grozda je tog dana negde oko podneva izašla na terasu dvospratne kuće.- Činilo mi se da je htela da skoči. Povukla sam je i rekla: „Šta to radiš?“ Ona mi je odgovorila: „Ništa, ćerko moja mila.“ Joj. da sam znala da ima tu nameru, da smo uspeli da je sprečimo u tome. Kako ćemo mi dalje bez nje - kaže Dušica.
