Za Srđanom su tragali svi, porodica, prijatelji, a uključila se i žandarmerija. Njegov auto pronađen je istog dana, sa manjim ogrebotinama.
Pojavili su se i svedoci koji su tvrdili da su čuli saobraćajnu nesreću, a zatim i videli Srđana koji je navodno izašao iz auta, zagledao štetu i negde otišao.
U međuvremenu očajna supruga je izjavila da Srđan nikada ne bi ostavio nju, a naročitu ne njihovu dovogodišnju ćerkicu same.
Međutim, posle devet dana neizvesnosti i nade da je ipak živ, stigle su stravične vesti. Obešenog Srđana pronašle su kolege u magacinu firme.
Niko ne zna šta ga je nateralo na ovaj korak, ali njegov život nije bio nimalo lak.
Tokom studiranja na Građevinskom fakultetu u Nišu zadesila ga je stravična porodična tragedija od koje se nikada nije potpuno oporavio. Naime, brat mu je poginuo, a ubrzo, od tuge za sinom, umrli su mu otac i majka.
Srđan je bio mobilisan 1999. godine, kada je bio na prvoj liniji fronta tokom rata na Kosovu i Metohiji.
