Dragan Nikolić Gagi (51), jedini od trojice osuđenih koji u Srbiji služi kaznu za ubistvo Željka Ražnatovića Arkana, Milenka Mandića i Dragana Garića, 15. januara 2000. u „Interkontinentalu“, u ekskluzivnoj ispovesti za Kurir otkriva sve do sada neotkrivene detalje zločina.
ZABRANJENO PREUZIMANJE TEKSTA I FOTOGRAFIJA BEZ SAGLASNOSTI REDAKCIJE KURIRA
Iako je pred sudom tvrdio da o dešavanjima u beogradskom hotelu ne zna ništa, posle više od 17 godina odlučio je da progovori i kaže sve što zna o događajima koji su prethodili likvidaciji, detaljima ubistva, ali i bežanju iz Srbije, skrivanju i hapšenju u Beču. Prvi put govori o tome zbog čega neki akteri nisu govorili istinu, ali i zbog čega materijalne dokaze koji bi mu išli u korist nije dostavio sudu.
- Nisam pred sudom govorio punu istinu. Reći ću kako je bilo, pa neka se sudi i ceni. Odlučio sam da progovorim o tome kako sam se našao u tome, koji je mene lično motiv vodio da se u upustim u tako nešto - objasnio je zbog čega je posle više od 17 godina odlučio da ispriča sve što zna o trostrukom ubistvu u beogradskom hotelu.
U „Interkontinentalu“, kaže, nije bio, ali upoznat je sa svakim, i najsitnijim, detaljem onoga što se tamo dogodilo kobnog dana.
Materijalni dokazi
- Istina je drugačija i od onoga što piše u optužnici i presudi po kojoj robijam 14 godina i skoro pet meseci. Spekulacije o događaju u „Interkontinentalu“ traju već skoro dve decenije. Sve što kažem je verodostojno i za to imam materijalne dokaze. Neki od njih nisu korišćeni pred sudom, ali ja ih posedujem - počinje svoju šokantnu ispovest Dragan Nikolić, koji kaznu od 30 godina zatvora služi u požarevačkoj Zabeli.
Njegov kum Dobrosav Gavrić, koji je pucao u Arkana i njegove prijatelje, i zbog toga osuđen na 35 godina, uhapšen je u Južnoj Africi, dok je Milan Miki Đuričić, treći osuđeni na kaznu od 30 godina, već 11 godina u bekstvu.
- Ne znam koji je tačno dan bio u jesen 1999. Znam da je bio vedar i sunčan. Bio sam u „tojoti“ sive boje, vozio je moj kum, inače policajac policijske brigade Dobrosav Gavrić. Bili smo na Pančevačkom mostu, na putu za Vojvodinu, kad me je pozvao sada pokojni Zoran Uskoković Skole, s kojim sam bio dugogodišnji prijatelj - priseća se Nikolić.
Nešto važno
Kako kaže, po tom pozivu shvatio je da se dešava nešto važno, budući da su morali odmah da se upute na mesto sastanka.
- Rekao mi da je hitno i da dođem u restoran „Dvor“ u Rakovici. Znao sam da je nešto hitno. Okrenuli smo automobil i otišli u pomenuti restoran. Gavrić ostaje s policajcem interventne Dejanom Pitulićem, koji je radio kao Skoletovo obezbeđenje u prizemlju. Penjem se na sprat, u jednu kancelariju u kojoj sede Skole, pokojni Branko Jevtović Jorga i čovek čije ime ne želim da spomenem, poznat čovek koji se predstavljao imenom oca, Radišova - priseća se Nikolić kako je sve počelo.
Misteriozni čovek
On ne skriva da su u to vreme imali zajedničke poslove sa Željkom Ražnatovićem Arkanom, ali i prijateljski odnos i zajednička druženja na proslavama. Spekulacije da su on, Uskoković, Jorga i izvesni Radišova imali udela u transferu Nikole Lazetića u inostranstvo i da je već komplikovan odnos sa Arkanom u tom poslu kulminirao on potvrđuje.
- Trebalo je da imamo pola od transfera. Takođe, ja i Skole bili smo ortaci u polovini transfera omladinskog reprezentativca Aleksića u inostranstvo.
Novac, kako kaže, nisu dobili. Znao je da Ražnatović, s kojim je u to vreme najbliži bio Skole, „ima nezgodnu narav i da će kad-tad doći do problema“.
Skole ga imitirao
- Pre toga, sa Željkom Ražnatovićem bili smo u korektnim odnosima, s tim što je Skole bio opčinjen njime toliko da je počeo da ga imitira. U leto 1997. sam mu rekao: „Poznavajući Arkana, znam da bliskost s njim mnogo košta“, naročito jer je Skoletu dozvolio da se poziva na njegovo ime. Rekao sam mu tada da će pre ili kasnije doći do svađe. Skole je bio iznenađen, ali još tada sam mu rekao da ću, kada do toga dođe, i tada biti uz njega. Tako je i bilo. zabranjeno preuzimanje teksta i fotografija bez saglasnosti redakcije
Ivana Tulović
JORGA DOBIJAO PRETNJE
Transfer Nikole Lazetića iz Obilića desio se 1998. godine, kad je fudbaler prešao u turski Fenerbahče. Navodno, za taj transfer klubu iz Beograda isplaćeno je šest miliona maraka. O transferu Nikole Lazetića bilo je reči i na suđenju pripadnicima „zemunskog klana“. Ivana Tulović, tadašnja devojka Branka Jevtovića Jorge, inače bivša žena Ljubiše Buhe Čumeta, svedočila je da je pre ubistva Jevtović dobijao pretnje zbog novca od transfera Lazetića.
Biografija
OD VOZAČA DO ZLOGLASNOG BEGUNCA
Dragan Nikolić Gagi rođen je 16. juna 1966. u Lipniku. Sa ocem, majkom i bratom Rankom tri godine živeo je u Lipniku, posle čega su se preselili u Banat, u selo Omoljicu.
Do petnaeste godine u Omoljici su živeli u kući koja je vlasništvo crkve, posle čega su se preselili na Novi Beograd, u stan u Bloku 61. Završio je srednju saobraćajnu školu i godinu dana radio kao vozač. Od 1997. do 2000. u Grčkoj zvanično je u Atini bio zaposlen u firmi koja se bavi sređivanjem enterijera restorana.
Posle trostrukog ubistva u „Interkontinentalu“, bio je u bekstvu do 15. januara 2003, kad je uhapšen u Beču, a kasnije i izručen Srbiji. Osuđen je na 30 godina zatvora. Otac je dve ćerke.
NASTAVAK SLEDI... U Kurirovom Superekskluzivnom serijalu narednih dana čitajte kompletnu ispovest Dragana Nikolića Gagija koji je za naš list ispričao sve što zna o događajima koji su prethodili likvidaciji Arkana, detaljima ubistva, ali i bežanju iz Srbije, skrivanju i hapšenju u Beču.
Prvi put govori o tome zbog čega neki akteri nisu govorili istinu, zbog čega materijalne dokaze koji bi mu išli u korist nije dostavio sudu... ČITAJTE U KURIRU
Kurir / Jelena Spasić
Foto: Dragana Udovičić, Damir Dervišagić, Privatna arhiva
POGLEDAJTE BONUS VIDEO:
KURIR TV VESTI UŽIVO: Evo zbog čega je stvarno ubijen Arkan! Ubice ekskluzivno govore za Kurir!
