Programer Branko Kanjevac (32), koga je u ponedeljak ubio kolega Nebojša Stojilković (31) u softverskoj firmi u Ruzveltovoj ulici, sahranjen je juče na Centralnom groblju u Beogradu.
Mladića koji je iza sebe ostavio suprugu i jednogodišnjeg sina ispratili su porodica, rodbina, prijatelji i kolege, kojih je bilo više od hiljadu.
Sestrin oproštaj
BIO SI NAŠA ZAŠTITA
Pismom su se od Branka Kanjevca oprostile su se sestre Tamara i Ana.
- Da si sada tu dok pišem ove reči, tvoja bi uvek bila šaljiva: „E džaba ste studirale.“ Braće nemamo, osim tebe, ti si bio naša zaštita i poslednja linija odbrane. Bio si naš jedini stariji brat i mislile smo da imamo mnogo vremena da ti kažemo i pokažemo koliko te volimo. Hvala ti za svu ljubav i pažnju, s ponosom smo bile tvoje sestre - rekla je sestra Tamara.
Nakon opela, ispred kapele su se od nesrećnog Branka govorom oprostile sestre, kum i otac, pesnik i novinar Radoman Kanjevac, čiji je govor pročitao njegov kolega.
- Samo onaj kome se ovo događalo može da razume kako se danas osećamo. Mislili smo da se programeri koriste oružjem samo u video-igrama. Zlo je, međutim, univerzalno, ne bira ni mesto ni profesiju. To što je ubica mrtav niti će nama pomoći, niti će njega učiniti nevinim. Neka se ovo više nikome ne dogodi, a ako se dogodi, neka nijedan vinovnik ne ostane nekažnjen - napisao je u svom govoru otac tragično nastradalog Kanjevca.
U nastavku pisma otac je naveo da sve što se dogodilo izgleda kao ružan san iz koga se nada da će se jednog dana probuditi.
- Branko je bio jedan tih, miran opušten, vedar i nasmejan čovek. U našoj porodici on je bio dobar duh razuma i kompromisa. Nikad se ni sa kim nije potukao u životu. Prezirao je bilo kakav oblik nasilja. Utoliko je tragedija koja se njemu dogodila šokantnija i besmislenija. Na njega će nas podsećati sve: fotografije, knjige, pesme, gradovi... osmeh njegovog malog Đorđa. Suvišno je da vam roditelj govori koliko je voleo svoje dete, o bolu koji danas osećam, da vam opisujem ono što je neopisivo. Suvišan je bilo kakav govor jer nema reči kojima se otac može oprostiti sa svojim sinom - zapisao je Radoman Kanjevac.
Nakon što je očev govor pročitan, kovčeg s Brankovim telom iz kapele je iznet uz pesmu „Goodbye my friend“, koju je pevao član crkvenog hora, a kada je sanduk spuštan u raku, čula se pesma Bisere Veletanlić „Milo moje“.
U šoku prijatelj i cimer s fakulteta o Stojilkoviću
Nebojša kog sam znao to nikada ne bi uradio
Zlatko Jović (31) iz Vranja družio se s Nebojšom Stojilkovićem u srednjoj školi, a na fakultetu su bili cimeri. Zlatko je studirao psihologiju, a Nebojša ETF.
- Družili smo se četiri godine u srednjoj školi, a posle toga smo nastavili sa druženjem u Beogradu. Jedno vreme smo stanovali zajedno. Nebojša je imao određeni krug prijatelja i bio je veseo po prirodi, uopšte nije bio nasilan. Nikada nisam imao konflikt s njim, niti se on ikad potukao. Bio je dobar đak, dobar student i dobar drug... Zato mi nije jasno i ne mogu da se pomirim s činjenicom da je on tako nešto uradio. Nije bilo apsolutno nikakvih naznaka da je sposoban za tako nešto. Nebojša kog sam poznavao to ne bi uradio. Siguran sam - ispričao je Zlatko Jović za Kurir.
T. S.
Kurir / Jelena Rafailović
Foto: Privatna arhiva, Beta, Kurir
NE PROPUSTITE
POGLEDAJTE BONUS VIDEO:
(KURIR TV) DRAGOLJUB VIDEO MUŠKARCA U CRNOM S PIŠTOLJEM U RUCI: Ubica se javio koleginici, popeo na sprat, a onda je krenuo UŽAS!
