Svojom pojavom, a kasnije i pogibijom, predstavlja raskrsnicu u beogradskom podzemlju i ulazak u krvave devedesete godine, kada su sačekuše bile praktično normalna pojava. Priča se da je bio veoma surov i beskrupulozan.
- Nije imao prijatelje, svi su ga se bojali, bio je strah i trepet u podzemlju Belgije, Holandije i Austrije, a u svetu van organizovanog kriminala u Italiji izazivao je jezu - piše na Fejsbuk stranici "Puls asfalta".
Zbog ucenjivanja vlasnika restorana u Nemačkoj, odležao je pet i po godina zatvora, a posle raznih kriminalnih operacija po Evropi, vratio se u Jugoslaviju 1981. godine.
- Nastavio je sa reketiranjem sitnih lopova, džeparoša, pljačkaša, narko dilera i prostitutki. Bio je sklon ekscesima bez potrebe. Maltretirao je slučajne prolaznike, obične goste po restoranima.
Godine 1984, posle svađe sa Đorđem Božovićem Giškom, upucan je u grudi. Uspešno je operisan, ali je ostao bez jednog plućnog krila.
Ubijen je u prvoj organizovanoj sačekuši na beogradskom asfaltu 19. februara 1985, u 33. godini. Zasedu Ranku Rubežiću kod kapije Beograda na Konjarniku napravili su Dragan Popović Dadilja (ubijen 18.jula 1995), Milovan Vujisić Vuja, Boris Petkov (umro prirodnom smrću) i Bojan Petrović (ubijen 1. marta 1998.)
Sa sobom je uvek nosio odšrafljenu ručnu bombu (kao i amerčki gangster Dač Šulc) , magnum, a vrlo često i skraćenu pušku izraelske proizvodnje za ulične borbe, "uzi". Likom je podsećao na Željka Ražnatovića Arkana iz mlađih dana, a priča se da je celo jugoslovensko podzemlje odahnulo kad e ubijjen nepredvidivi i surovi Rubežić.
Kurir.rs
NE PROPUSTITE
