Od početka ove godine u Srbiji je poginulo 65 pešaka, (tokom prošle stradalo je 127 pešaka), a povređeno ih je 2.126. Od tog broja, na pešačkom prelazu stradalo je 23 pešaka, a njih 739 je povređeno.
U proseku, godišnje četvoro dece strada u svojstvu pešaka. Podaci Agencije za bezbednost saobraćaja zabrinjavaju, a stručnjaci sa Saobraćajnog fakulteta u Beogradu upozoravaju da sistem ne radi dovoljno da zaustavi "siledžije" u vožnji.
Najveći broj pešaka, čak 93 odsto, nastrada u naselju. Van raskrsnica pogine 84 odsto sugrađana, dok u raskrsnicama strada 16 odsto pešaka. Osobe starije od 65 godina ginu najčešće, u čak 45 odsto slučajeva. Najviše saobraćajnih nezgoda sa poginulim i povređenim pešacima dogodi se u decembru. Podaci pokazuju i da je najviše nezgoda sa poginulim pešacima subotom, a sa povređenima petkom. Sugrađani najviše ginu u vreme "prvog mraka" i u vreme sumraka, a nezgoda sa povređenim pešacima najviše je u periodu između 17 i 20 sati.
- Kada se posmatraju grupe uticajnih faktora koji uzrokuju saobraćajne nezgode (za period 2017-2019. godine) može se uočiti da je preduzimanje nepromišljenih radnji vozača najčešći uzročnik, i to najviše neprilagođena brzina uslovima saobraćaja i stanju puta. Druga grupa uticajnih faktora koji uzrokuju saobraćajne nezgode su propusti pešaka - pre svega neoprezno stupanje na kolovoz a da se prethodno nije uverio da to može bezbedno da učini i uticaj tamne odeće pešaka na nastanak saobraćajne nezgode - navode u Agenciji za bezbednost saobraćaja.
Osim ovoga, na nezgode utiču i propusti vozača u izvođenju radnji u saobraćaju, poput propusta koji se odnosi na nepravilno sagledavanje saobraćajne situacije. U skoro 11 odsto nezgoda sa poginulim i četiri odsto sa povređenim pešacima, kao uticajni faktor nastanka saobraćajnih nezgoda evidentiran je alkohol.
O tome koliko su pešaci ugroženi, piše se tek kada se dogodi neka teška nezgoda. U ovom slučaju, javnost i medije podigla je na noge smrt devetogodišnjeg Stefana Balića, kada je na njega, njegovog brata i oca naleteo Lazar G. u Ulici Marijane Gregoran u beogradskom naselju Karaburma, na pešačkom prelazu.
- Svakog dana gledamo siledžijstvo na ulici, pešački prelaz mnogima ne znači ništa - priča Krsto Lipovac, profesor Saobraćajnog fakulteta sa Katedre za bezbednost saobraćaja. Pešak sa zebnjom prilazi ulici i prelazi je, to je "otimanje prednosti". Postojeći Zakon o bezbednosti saobraćaja obavezuje vozača da propusti pešaka koji je stupio i prelazi kolovoz, koji stupa na ulicu ili pokazuje nameru. Međutim, slaba je i nedosledna primena ovih odredaba. Umesto da se o ovom problemu priča uvek i da se ukorenjuje navika vozača da uvažavaju pešake, mi veliku pažnju posvećujemo pitanju krivice pojedinca za konkretnu saobraćajnu nezgodu - priča Krsto Lipovac, profesor Saobraćajnog fakulteta sa Katedre za bezbednost saobraćaja.
Umesto toga, kaže Lipovac, treba shvatiti da se radi o sistemskom problemu, jer vozači ne propuštaju redovno i uvek pešake na pešačkom prelazu. Ova pojava je, tvrdi, loša performansa našeg sistema i rezultat nerada ili nesistematskog rada.
- Sistem nije uradio dovoljno da se ne stidimo kako se ulica prelazi u Beogradu, Srbiji. Zakonodavci, MUP, Agencija za bezbednost saobraćaja, pa i sam Fakulet saobraćaja treba iz ovoga da izvuku pouke i unaprede bezbednost. Neophodno je da se u auto-školama radi na ukorenjivanju ispravnih stavova, da se sistematski unapređuje infrastruktura u zonama pešačkih prelaza. Promena ponašanja mora da nam bude cilj! To će se postići ako se u zoni pešačkog vozi do 30 kilometara na sat. Treba sakcionisati sve vozače koji ne propuste pešaka na pešačkom prelazu. Samo izvesnost kazne, odnosno da će svako i svakog puta biti kažnjen kada ne propusti pešaka, može da promeni svest vozača - navodi profesor Lipovac.
Pešaci se iz još jednog razloga osećaju manje važni u odnosu na vozače. Kada ih udari vozilo van pešačkog prelaza, isplata osiguranja im se u startu umanjuje.
Prema rečima advokata Mateje Čajića, u ovim slučajevima se procenjuje doprinos oštećenog saobraćajnoj nezgodi.
- Gleda se koliko je bio udaljen od zebre, da li pešački prelaz uopšte postoji tu u blizini, da li je ulicu prelazio ili pretrčavao, da li je vozač mogao da ga uoči, na koliko metara ga je video, da li je poštovao ograničenje brzine tom prilikom. Zakon, pak, jasno kaže da je pešak dužan putem gde ima obeleženog prelaza da se njime kreće, ako nije udaljen više od 100 metara. U skladu sa ovom odredbom, procenjuje se i doprinos - navodi Čajić.
RAD AGENCIJE
U Agenciji za bezbednost saobraćaja kažu da godinama unazad sprovode niz kampanja, predavanja i aktvinosti kako bi unapredila bezbednosti pešaka u saobraćaju. Pored toga podstiču i lokalne savete da sredstva od naplećnih kazni ulažu u izgradnju infrastructure za pešake i bicikliste kako bi povećali bezbednost saobraćaja.
PODROBNA ANALIZA
Na pitanje da li postojeći Zakon više štiti vozače nego pešake, profesor Lipovac odgovara da to nije baš tako.
- Kada komisija veštaka na Saobraćajnom fakultetu, na zahtev suda ili tužilaštva, radi ekspertizu saobraćajnih nezgoda, uvek analiziraju tri moguća propusta: ko je stvorio opasnu situaciju, ko je mogao da izbegne opasnu situaciju i da li je neki propust u vezi sa težinom posledica saobraćajne nezgode.
(Kurir.rs/Novosti)
NE PROPUSTITE
