Đuro Radonjić Grof bio je čuveni kriminalac s kraja prošlog veka. Stradao je sa 39 godina, ali ne od metka kao većina njegovih "kolega", već u saobraćajnoj nesreći.
Rođen je u Crnoj Gori, a u Beograd je stigao preko KiM kada je imao 15 godina. Brzo po dolasku dobio je nadimak Grof, zbog specifičnog stila oblačenja, ali i zbog toga što je uvek bio okružen lepim ženama.
Zbog preke naravi često je bio vinovnik tuča po Beogradu, čime je počeo da se dokazuje u kriminogenim krugovima, a kasnije je "uplovio" u poslove vezane za prostituciju, i to takoreći neplanirano. Prijatelji koji su bili hapšeni često su mu na čuvanje ostavljali "devojke noći", pa je, malo po malo, Grof ulazio sve dublje u taj posao.
Kada mu je Beograd postao mali, otisnuo se preko granice, gde je često bio iza rešetaka.
U zatvorima po Nemačkoj, Austriji, Holandiji i Italiji proveo je ukupno 11 i po godina. Ostao je upamćen da mu nijedna kazna, za razliku od većine srpskih robajaša po zapadnoj Evropi, nije skraćena ni za dan.
Često je javno govorio kako je, posle ubistva Ljube Zemunca, kog je 1986. u Frankfurtu ubio Goran Vuković Majmun, uticaj srpskih kriminalaca u Evropi znatno opao, te da su prevlast preuzeli Hrvati i Albanci.
Za razliku od mnogih drugih aktera, Grof je dočekao kraj snimanja dokumentarnog filma "Vidimo se u čitulji".
"Svakako je lepše imati ženu i decu nego voditi ovakav život", rekao je Đurović u tom filmu najavljujući da želi da se smiri i povuče iz kriminala.
Poginuo je 1998. godine u strašnoj saobraćajnoj nesreći koja se dogodila na Ibarskoj magistrali. Očevici i prijatelji su izjavili da je uprkos "besnim" automobilima koje je imao u vlasništvu, u trenutku udesa vozio "neki krš - juga ili stojadina".
(Kurir.rs)
NE PROPUSTITE
