Svako od nas ima svog junaka, idola, favorita, ali i heroja. Bilo da smo deca, odrasli ili pak u zrelim godinama, a junaci ove priče su upravo to - heroji svih nas, jer rade u službi svakog građanina Srbije. Oni često stavljaju svoj život na kocku kako bi spasili tuđ. Dvojica pripadnika MUP Srbije su bez razmišjanja uletela u vatru kako bi spasili živote dece. Vrtić je u trenutku izbijanja požarao imao 70 mališana u sobicama. Treći naš heroj spasao je bebu iz zaključanog automobila. Morao je brzo da reaguje kako šestomesečno dete ne bi tragično završilo!
Pune ruke posla
Iako skoro svakodnevno imaju pune ruke posla i rade s opasnim kriminalcima, razbojnicima, preverantima, manijacima, nasilnicima i ubicama, ono što ih je navelo da služe Srbiji je svakako pomoć i zaštita koju mogu da pruže običnom građaninu. Osmeh, lepa reč i pohvala je njihova najveća nagrada, kako kažu, i znak da su na dobrom i ispravnom putu.
Šabačka policija može da se pohvali da bez sumnje ima dva čoveka koja su spremna na sve - Dragišu Kojića i Gorana Todorovića, koji su spasili decu iz zapaljenog vrtića. - Kolega i ja smo 19. februara patrolirali gradom, a negde oko 14 sati preko radija dobili smo hitan poziv da se zapalio vrtić. Po doalsku vidimo haos - vaspitačice užurbano izvode decu iz objekta, čuje se vriska, plač, smejanje, sve se pomešalo - kaže Kojić i dodaje da je u trenutku požara bilo 70 mališana u objektu. - Od vaspitačica saznajemo da je do požara došlo zbog kvara na svetlosnoj instalaciji u dnevnom boravku. Preko radio-veze javljamo za požar, a u međuvremenu Todorović i ja uzimamo vatrogasni aparat i gasimo - prepričava dramu Dragiša Kojić.
Gust dim i strah
Njegov kolega Goran Todorović kaže da u jednom trenutku nisu znali da li su sva deca na bezbednom.
- Jedna vaspitačica koja je u tom trenutku bila vidno uplašena i uznemirena brojala je decu i nije znala da li su svi tu. Uleteli smo unutra, dim je bio gust, temperatura skoro neizdrživa, ali morali smo da uđemo, jer je možda još neko unutra. Međutim, ubrzo nam je druga vaspitačia javila da su sva dečica na sigurnom. Tada nam je pao kamen sa srca i osetili smo olakšanje - kaže Todorović.
Zauvek u sećanju
Deca oduševljeno gledaju u službena vozila
Kolege Kojić i Todorović objasnili su da će im ovaj humani čin ostati zauvek u sećanju. - Kada smo izašli iz zapaljenog objekta i videli da su deca dobro bili smo ponosni. Zanimljivo je bilo gledati dečicu koja sa oduševljenjem gledaju u vatrogasna i policijska vozila pod rotacijom, oni su mislili da je to neka igra. Eto, to su vam neiskvarena i iskrena osećanja malih, a zapravo velikih bića - kažu naši heroji.
Vatrogasci su uspeli da ugase požar koji je izazavao materijalnu štetu. - Po izlasku iz vrtića na licima roditelja mogla se videti zahvalnost, ali istovremeno i zabrinutost koja ih nije napuštala. Deca su regaovala različito, od suza do smeha - zaključuju heroji.
Uznemirena žena
Još jedan heroj prošle godine jeste i mladi Nemanja Radović (24), koji tek nepune dve godine radi u policiji, u PU Lučani. Događaj na koji je sigurno veoma ponosan dogodio se 23. februara, kada je spasao bebu, staru svega šest meseci, iz zaključanog automobila. - Bio sam van dužnosti u Ulici Uroša Stefanovića u blizini doma zdravlja, a oko 10 sati pažnju mi je zaokupirala jedna sugrađanka koja je bila vidno uznemirena - kaže Radović i dodaje da mu je izgledala kao da joj treba pomoć: - Približio sam se i ona mi je rekla: "Šestomesečna beba mi je već duže vreme zaključana u autu, a ključevi su ostali u kolima". To je bio alarm na koji je moralo brzo da se reaguje.
- Pokušavao sam u nekoliko navrata da otvorim vrata, međutim, bezuspešno. Na kraju sam otišao do njenog stana kako bi uzeo rezervne ključeve, ali nažalost uzeo sam pogrešne - kaže policijski službenik i dodaje da je morao da razvaljuje vrata. - Udarao sam u kola. Lupao, pokušavao sam da provalim i na kraju sam uspeo da otvorim zadnja vrata. Provukao sam se nekako i došao do bebe. Izvukao sam je i predao majci, koja je bila izbezumljena, ali beskrajno srećna i oduševljena mojim dobrim delom. Mnogo mi se zahvaljivala, ali sve to je deo mog poziva i nastaviću da pomažem svojim građanima.
Dragiša Kojić
Treba biti čovek pre svega
Dragiša Kojić, koji od 2008. radi kao pripadnik MUP, kaže da bi opet učinio isto i ističe da policijski službenici zapravo nisu jedini heroji. - Smatram da su heroji svakog dana na ulici, na raznim poslovima i u profesijama, te da bi svako od nas ponovo učinio isto, jer na kraju treba biti čovek pre svega - kaže Kojić, dok njegov kolega Todorović koji je na dužnost stupio 2009. dodaje da su policajci svakog dana u prilici da nekome pomognu: - Srećan sam što mi se pružila ta mogućnost da pomognem građanima. Pored toga to je i obaveza, jer pre svega posao policajca nije samo represija, već ima svoju preventivnu, ali i humanu stranu.
Kurir.rs/ Branka Travica
NE PROPUSTITE
