ZAGREB - Advokatski tim Slobodana Đurovića, zvanog Kardinal, koji je osuđen na 25 godina zatvora zbog likvidacije Ive Pukanića u oktobru 2008. godine, Vrhovnom sudu je predao žalbu na drugostepenu presudu, u kojoj su nabrojani propuste koji su po njima napravljeni u drugostepenoj presudi Vrhovnog suda, ali i u obrazloženju nepravosnažne presude.Kako piše Večernji list, žalbu je podneo i Đurović, a u njoj se osvrnuo i na jednu od najvećih tajni suđenja optuženima za Pukanićevu likvidaciju, a to je sadržaj Pukanićevog sefa.
Kako sadržaj sefa nije bio javno objavljen, nije se saznalo šta je bilo u sefu koji je policija odnela iz Pukanićevog stana. Đurović, osim što u žalbi upozorava na to, pita ko je izuzeo sporni sef, da li je njegova pretraga bila nezakonita, gde je završio sadržaj sefa i ko je bio zainteresovan da sadržaj sefa jednostavno nestane. "U spisu sam naišao na podatak da je u sefu nađen veći broj satova, po mojoj proceni velike vrednosti. Taj mi podatak nije bio toliko bitan, ali podatak da je u sefu bio i dokument pod nazivom "Analiza saradnika odbeglog generala Gotovine", sigurno jeste i to vrlo, iako mi sadržaj tog dokumenta nije dostupan ni poznat", navodi Đurović.
On se pita da li sadržaj Pukanićevog privatnog sefa krije mogući trag naručiocima i organizatorima Pukanićevog ubistva i njihovim motivima uz zaključak da to pitanje nije previše mučilo ni hrvatsku policiju ni Kancelariju za suzbijanje korupcije i organizovanig kriminala. To je samo još jedan u nizu primera koji dobro oslikava manipulaciju u tom slučaju i do koje su mere službene institucije spremne da idu, a sve kako bi se u nečije ime i za nečiji račun skrivali i uništavali tragovi prema stvarnim naručiocima i organizatorima ubistva Pukanića, tvrdi Đurović.
On je u žalbi nabrojao stavke zbog kojih je, kako smatra, zakinut tokom suđenja i drugostepenog postupka. Navodi da je zakinut za pravo na jednakost pred sudom, za pravo na pošteno i pravedno suđenje i za pravo na odbranu u sudskom postupku. Smatra da je "tokom postupka narušena nezavisnost pravosuđa, kako zbog pritisaka medija pod kontrolom određenih interesnih, političkih i finansijskih grupacija, tako i zbog otvorenih pritisaka iz vrha političke vlasti".
Đurović tvrdi da je žrtva montiranog političkog procesa čiji je jedini cilj bio prikrivanje i zaštita stvarnih naručilaca i organizatora ubistva Pukanića. On smatra i da se postupak pretvorio u politički proces okrenut protiv vlasti u Podgorici jer se tokom postupka stekao utisak da se suđenjem hteo kompromitovati politički vrh Crne Gore, piše list. Pukanić i njegov saradnik Niko Franjić ubijeni su podmetanjem eksploziva na parkingu redakcije "Nacionala" 23. oktobra 2008. godine. Zločince je okupio Robert Matanić, a zbog pomaganja, osuđeni su njegov rođak Luka Matanić i prijatelj Amir Mafaljani.
Bojan Gudurić osuđen je zato što je u slučaju da otkaže eksploziv trebalo snajperom da puca na Pukanića. Đurović je optužen da je bio veza između ubica i Sretena Jocića, zvanog Joca Amsterdam, koji je navodno za ubistvo platio 1,5 miliona evra. Uz Željka Milovanovića, koji je bio direktni počinilac ubistva, za isti zločin u Beogradu se sudi Jociću i Milenku Kuzmanoviću.
Većina od onih koji su kasnije optuženi u Zagrebu uhapšena je sedam dana nakon ubistva, dok je je Gudurić uhapšen na području BiH i izručen Hrvatskoj, a Milovanović u Beogradu. U drugostepenom postupku u julu ove godine Đuroviću je prvobitna kazna povećana sa 15 na 25 godina, Guduriću kazna je povećana s 30 na 33 godine, a Robertu Mataniću s 33 na 35 godina zatvora. Ostalim optuženima, Luki Mataniću i Mafaljaniju, potvrđena je prvostepena presuda kojom su obojica osuđena na po 16 godina zatvora, dok je Milovanoviću, kome se sudi u Beogradu za isti zločin, potvrđena 40-godišnja zatvorska kazna.
