SIN VLADE TREFA ZNAO DA ĆE POGINUTI, OVO SU BILE POSLEDNJE REČI PRIJATELJU: Nešto je znao, "ovo nije bila obična saobraćajka!"

Cela Srbija znala je Vladu Kovačevića Trefa, koji je postao poznat po druženju sa Markom Miloševićem, sinom predsednika Slobodana Miloševića. Kovačević je Marka učio da vozi auto trke, a druženje je "debelo" naplatio koristeći položaj sina predsednika. Svi se sećamo čuvenih fri-šopova "Interspid" na državnim granicama Srbije. Profit je bio basnoslovan, a Tref je imovinu uvećavao progresijski.

Sledeći put za Andreja Kovačevića se čulo kada je poginuo 3. septembra 2006. godine. On je, prema zvaničnoj verziji poginulo kada je, vozeći svoj motor "jamaha" udario u automobil koji se uključivao u glavnu ulicu. Ova saobraćajna nesreća dogodila se tok je Andrej bio na slobodnom vikendu, tokom izdržavanja kazne zatvora!

Mnogo manje je, međutim, poznato da se Andrej Kovačević, mesecima pred smrt poverio najbližim prijateljima da strahuje za svoj život. Iako nije tačno znao s koje strane mu preti opasnost, nije se dovodilo u sumnju da ima neprijatelje.

- Bio je uznemiren nedeljama pred tragediju. Nije se plašio, ali predosećao je da se nešto loše sprema. Sa bliskim drugovima je podelio tu tajnu. Ovo je bio prvi slobodan vikend na koji je pušten iz zatvora. Dobio je slobodna 3 dana i odmah je poginuo. Niko od nas koji smo poznavali Andreja ne veruje da je reč o običnoj saobraćajnoj nesreći - kaže za Kurir bliski prijatej stradalog Andreja Kovačevića. Dodaje da im jedna činjenica posebno bode oči. Kovačevićev prijatelj otkriva šta su pričali tokom poslednjeg razgovora, nekoliko dana pred pogibiju.

- Andrej je zvao nekoliko najbližih prijatelja. Bio je vidno uznemiren. Rekao nam je da izlazi na slobodu na nekoliko dana. Međutim, tada nam je otkrio od čega strahuje. Rekao mi je: Mislim da neću živ dočekati ponedeljak. Tako je i bilo - otkriva za Kurir Kovačevićev prijatelj.

- Andrej je odrastao na motoru. Iako mlad, prešao je nekoliko desetina hiljada kilometara. Svi znamo da je bio vrhunski vozač. Nikome od nas ne deluje kao moguće da napravi takav previd i ostane na mestu mrtav. Mnogi od nas, koji vozimo motore znamo šta znači rizik i šta je brzina, a i Andrej je to odlično znao. Bio je svestan opasnosti, ali kao da ga je viša sila naterala da sedne na motor - navodi ekskluzivno za Kurir prijatelj mladog Kovačevića.

Razbojništvo koje je zaprepastilo Srbiju

Andrej je ležao robiju zbog krvavog razbojništva u noći između 4. i 5. decembra 1998. godine, koji je potresao Srbiju. Tada je sedamnaestogodišnji Andrej Kovačević, sin iz prvog braka Vlade Kovačevića Trefa, sa još dvojicom saučesnika opljačkao očevu firmu Tref rentakar i iz sefa odneo gotovo osam miliona nemačkih maraka.

Firmu je posle nerazjašnjenog ubistva Vlade Kovačevića, u februaru 1997. godine, vodila Bojana Kovačević-Bajrušević, njegova druga supruga. Kako Tref za sobom nije ostavio nikakav testament, njegova druga žena Bojana je po pravu prvenstva nasledila celokupnu imovinu. Andrej bio je nezadovoljan podelom imovine, jer nije dobio gotovo ništa, pa je sa dvojicom drugova, tada dvadesetogodišnjim Aleksandrom Kostadinovićem i devetnaestogodišnjim Filipom Gavrilovićem smislio pakleni plan - krađu deviza iz agencije "Tref rentakar".

Misterija tri leša iz Dunava

Zanimljivo je to da su, nekoliko godina pre pogibije Andreja Kovačevića, pronađena tri beživotna tela, za koje se odmah posumnjalo da imaju veze sa nestankom tri osobe koje su povezivane s pljačkom kompanije "Tref-rentakar". Iz Dunava kod Golupca, 2001. godine izvučena su tri sanduka sa zabetoniranim ostacima trojice ljudi.

Izmasakrirane leševe, dečaci su pronaši kada su sanduci su iznenada izronili iz plitke vode. Jedan od dečaka je najpre ugledao jedan grubo sklepan drveni sanduk bez poklopca, iz koga je strašno zaudaralo. On je potom pozvao odrasle pecaroše, a dvojica koja su se odazvala su ustanovili da se u sanduku, donekle u raspadnutom usled delovanja brze vode, nalazi ljudski trup bez glave i ruku, do struka zaliven betonom. Desetak metara uzvodno od mesta gde je ležao prvi sanduk, virio je iz vode još jedan, gotovo identičan prvom, ali neoštećen. Treći sanduk našla su trojica ronilaca dva dana kasnije. U svakom su se nalazila izmasakrirana, zabetonirana tela, koja nije bilo moguće identifikovati.

Za tu akciju iskoristili su blagajnicu Biljanu Stanojković koja je imala magnetnu karticu za otvaranje vrata prostorija i jedina znala šifru sefa. Kovačević je nesmetano ušao u prostorije agencije "Tref rentakar", jer je lično poznavao čuvara Bratislava Dačića, koga je hladnokrvno ubio hicem u potiljak. Njegova smrt činila se još tragičnijom kada se saznalo da se on nedavno oženio, a da je njegova supruga bila u šestom mesecu trudnoće. Uz pomoć Stanojkovićeve otvorili su sef iz kojeg su odneli sedam i po miliona maraka. Nesrećnu ženu su kasnije odvezli do Garaškog jezera iznad Aranđelovca gde su je hladnokrvno ubili.Zvanična verzija

Andrej je, kad je stradao, bio štićenik Kazneno-popravnog zavoda u Valjevu. Po zvaničnoj verziji, poginuo je 3. septembra 2006. godine vozeći motor 'jamaha', kada je na uglu ulica Kneza Višeslava i Miloja Zakića udario u 'zastavu 101' kojom je upravljao S. S. (50).

Mladi Kovačević se kretao iz pravca Košutnjaka ka Vidikovcu, dok je S.S. stao i dao žmigavac da iz Ulice kneza Višeslava skrene u Miloja Zakića. U trenutku kada je počeo da skreće, naišao je motor i zakucao se u 'zastavu'. Mladi Tref je preminuo pre dolaska Hitne pomoći, dok je vozaču "stojadina" povređena glava.

Andrej je u petak iz Valjeva došao na vikend. Trebalo je da u nedelju polaže ispit na Višoj školi za menadžment u Zrenjaninu. U nedelju ujutro motorom je otišao do Pančeva, a odatle automobilom u Zrenjanin. Majku Vesnu zvao je u 14.45 časova. Veselo joj je rekao da ručak ne počinju bez njega. U pet sati zvao je Andrejev drug i saopštio im da je Andrej poginuo. Porodica je bila potpuno utučena. Andreju su sagradili i kuću da započne novi život. U Domu je inače završio šoferski kurs, gimnaziju i započeo studije...

Kurir.rs