Mnogo pre rata porodica Šaranović i Bojović, i decenijama pre početka sukoba "škaljarskog" i "kavačkog" klana, u Crnoj Gori je započet brutalni, krvavi rat dve nikšićke porodice, u osnovi zbog krvne osvete.
Sukob porodica Vilotijević i Radulović počeo je još 1986. godine i još nije završen.
Sve je počelo 4. oktobra 1986. Tada su Ranko Radulović i njegova braća zaratili sa Zoranom i Kićunom Vilotijevićem. Sukob je počeo na semaforu u centru Nikšića kada su se zaustavili „fića“, „lada“ i „zastava 128“. Tada je neko iz „lade“ zapucao iz puške prema „zastavi“, u kojoj su bila braća Zoran i Kićun Vilotijević, a pritom je ubijen Zoran.
To ubistvo bilo je okidač za krvnu osvetu koja je usledila po principu "oko za oko, zub za zub". Trojica braće Radulović tada su zbog Zoranovog ubistva robijala ukupno 43 godine! U međuvremenu je likvidiran i Slavko Radulović, Rankov brat, a među žrtvama ovog sukoba bilo je i nekoliko njihovih prijatelja. Njihova netrpeljivost godinama nije jenjavala, pa su tako ove porodice 2014. na početku rata između kavačkog i škaljarskog klana jasno zauzele strane.
Vilotijevići su se, prema nekim operativnim saznanjima crnogorske policije, priklonili „kavčanima“, na čijem čelu su navodno odbegli Radoje Zvicer i uhapšeni Slobodan Kašćelan, dok su navodno Radulovići stali rame uz rame sa „škaljarcima“ i braćom ubijenim Jovanom i Igorom Vukotićem.
U prilog ove priče ide i to što je Specijalno državno tužilaštvo u Crnoj Gori Ranka Radulovića i njegovog sina Željka procesuiralo ranije u predmetu u kojem ih je dovodilo u vezu sa škaljarskim klanom. Kako su pisali mediji, i danas se priča da je nakon sukoba osamdesetih godina porodica Radulović praktično proterala Vilotijeviće iz Nikšića, nakon čega su prešli u Novi Sad.
Poginuli otac i sin Vilotijević
Kićun Vilotijević je ubijen 1999. ispred kafića „Kaskada“ u novosadskom naselju Liman, a nepoznati ubica je tada ranio i Mikana Novakovića, Kićunovog rođaka. Policajci su motiv ubistva tražili upravo u sukobu dve porodice, ali im rasvetljavanje istrage nije pošlo za rukom. Iza Kićuna ostala je legenda koja govori o njegovoj moći, da je važio za čoveka čija se dozvola tražila za svaki ozbiljniji posao u sivoj zoni i da je likvidacija izvedena uz podršku tajnih službi. Kićun je iza sebe ostavio i troje dece, sinove Filipa i Stefana i ćerku Jelenu. Stariji sin Filip ubijen je 2015. na Paliću, kada je imao 25 godina. Godinu dana ranije, u policijskoj evidenciji Filip je imao čak 16 krivičnih prijava, a još od maloletničkih dana bio je povezan sa mnogobrojnim krivičnim delima. Pravosnažno je osuđen jedino zbog pucnjave na beogradskom splavu „Džast vanila“ 2013. godine. Tada je ubijena Tamara Radulović (29), koju je pogodio zalutali metak.
Pucnjava u Beču
Mediji su pisali da se nakon pucnjave krio na u Peći, gde ga je čuvao sin albanskog narko-bosa Nasera Keljmendija. Filip je ubijen na Paliću posle potere i kiše metaka sasute na BMW X6, u kom si bili on i Alen Kurina, označen kao vođa najjače kriminalne organizacije na severu Srbije, a koji je preživeo napad.
Drugi Kićunov sin Stefan preživeo je pucnjavu u Beču 2018, kada je ubijen Vladimir Roganović, dok je on bio teško ranjen. Ćerka pokojnog Kićuna, Jelena, u maju 2018. uhapšena je zbog sumnje da je bila pripadnik grupe koja se bavila prodajom droge.
Ranjeni otac i sin Radulović
Ranko i njegov sin Željko Radulović su ranjeni u razmaku od nekoliko godina. Ranko je 2020. izboden u zatvoru "Spuž", dok je 2022. Željko ranjen iz vatrenog oružja u centru Nikšića.
Ranko Radulović je iz zatvora izašao u februaru 2022, nakon tri godine. On se dovodio u vezu da je sa Jovanom Vukotićem i Erogenom Brajovićevom formirao kriminalnu grupu koju je Specijalno državno tužilaštvo optužilo za pokušaj i planiranje više likvidacija.
- Osumnjičeni su da su planirali ubistva specijalnog državnog tužioca Milivoja Katnića i njegovog sina, bivše tajne agente Duška Golubovića i Zorana Lazovića, policajca Duška Koprivice, kao i osobe iz kriminalnog miljea - pisali su ranije crnogorski mediji i dodali da je Radulović negirao sve optužbe koje mu se stavljaju na teret.
Radulović je bio na čelu FK Čelik iz Crne Gore, a u svom vlasništvu ima i niz ugostiteljskih objekata i drugih nekretnina u Crnoj Gori, koje su se više puta našle na meti bombaša.
(Kurir.rs)
NE PROPUSTITE
Bonus video:
