Milanka Negić, majka Sofije Negić koju je 3. maja prošle godine u Osnovnoj školi "Vladislav Ribnikar" ubio trinaestogodišnji dečak ubica, danas je tokom potresnog svedočenja u parničnom postupku koji se vodi protiv ubice, njegovih roditelja i škole izjavila da je od toga dana samo "mrtav čovek koji hoda", da više "ne diše spontano, ne ustaje iz kreveta spontano", već da ulaže napor i tera sebe svakog dana da živi.
Prisećajući se ćerkinog odrastanja, od prvog dana kada je ugledala u krevecu u bolnici, do 2. maja kada je ispratila iz vikendice u Beograd, opisala je Sofiju kao "posebno dete, koje je volelo život, vršnjake i muziku".
- Ona se vratila 2. maja iz vikendice jer je želela da pere kosu i sredi je za sutrasnje slikanje u školi. Zvala me je uveče i žalila se jer nije uspela da sredi kosu. Rekla je "ja ne mogu sutra na slikanje u školu sa ovakvom kosom", ali sam se setila da imam staru peglu, posto sam znala da joj je stalo, i na kraju mi je slala slike, zadovoljna kako je frizura ispala- prisetila se kroz suze Milanka Negić.
Kobnog dana, ustala je i od drugarice videla poruku u kojoj je pisalo da je u školi bila pucnjava.
- U mojoj glavi je pucnjava u školi bila potpuno nemoguća, odgovorila sam joj "svašta". Moje dete je tada ležalo mrtvo, a ja sam napisala "svašta". Poslala sam Sofiji poruke, pisala sam joj "maco, gde si", zvala sam je, ali nije odgovarala - prisetila se agonije kroz koju je prolazila dok je pokušavala da sazna sta joj je sa detetom.
Uspela je, kako je navela, da stupi u kontak sa njenom drugaricom i tada je saznala da su bile u toaletu kada je pucnjava počela, da se devojčica sakrila u toaletu, a da je kada je izašla videla Sofiju i krv.
- Rekla mi je da je pogođena u ruku, da je videla krv. Rekla je "ne brinite, izvinite". Sela sam u kola, čini mi se da ni čarape nisam obula, ne znam kako sam vozila, držala sam se za volan i vrištala "ne Sofija". Verovala sam da je ranjena - prisetila se Milanka i plačući ispričala da je otišla u Urgentni centar, a da su joj policajci rekli da ode do škole, a da su ona i bivši suprug potom pozvani u PS Vračar gde su im saopštene najstrašnije vesti.
- Molila sam da me puste da je vidim i zagrlim dok je još topla. Često zamišljam kako klečim pored nje i držim je za ruku dok odlazi - dodala je ona.
Kako je navela, život više nikada neće biti isti, Sofijinom mlađem bratu pokušala je da objasni da je ona na nebu i da pazi na njih.
- Vreme prolazi, a vašeg deteta nema. Njena soba je i dalje onakva kakvu je ostavila toga jutra kada je otišla u školu. Svako jutro uđem, upalim svetlo, pustim muziku i uključim njen telefon, uveče ugasim svetlo, isključim muziku i telefon. Na groblje ne idem, groblje me užasava. Sofija je u mojim mislima sa mnom u njenoj sobi, a ne na tom mestu - otkrila je najdublja osećanja majka Sofije Negić.
Ona se osvrnula i na to da je vređa izlaganje advokatice dečaka ubice i njegovih roditelja, koja je juče zatražila da se postupak obustavi jer oni nemaju imovinu koja bi mogla da pokrije sudske troškove i tužbene zahteve porodica.
Navela je i da je o roditeljima dečaka ubice dovoljno govori činjenica da je majka mejlove školi slala sa službenog naloga i potpisivala se kao "doktor docent", ističući tako svoju "bitnost".
Osvrnula se i na odnos pedagoga škole prema deci, navodeći da je glumila "detektiva" i da je nisu voleli. Opisala je situaciju u kojoj se Sofija našla sa pedagogom, koja joj je zamerila što je u januaru izvukla zelene pramenove u kosi.
- Sofija joj je rekla da je prenela mami i da će mama doći da razgovara, a ona joj je odgovorila "nisam ti rekla da ideš kod mame nego kod frizera, imaš nedelju dana da ih skineš". Takve vam je probleme ta služba u skoli primećivala - rekla je Milanka Negić, koja i u svojoj kosi ima izvučen zeleni pramen.
Posle njenog svedočenja, suđenje je nastavljeno bez prisustva javnosti, jer svedoče braća i sestre nastradalih u Ribnikaru.
NE PROPUSTITE
Bonus video:
