BOLESNI UMOVI! Stručnjak analizirao psihološki profil uhapšenih: OVO JE NAJTEŽI ZLOČIN PROTIV NEMOĆNOG LICA, a umišljaj postoji!

Načelnik Uprave kriminalističke policije Ninoslav Cmolić rekao je da su Srđan Janković (50) i Dejan Dragijević (50), koji su osumnjičeni za ubistvo male Danke Ilić (2) iz Bora, na ispitivanju u policiji hladnokrvno opisivali zločin počinjen 26. marta u mestu Banjsko polje. On je ispričao da nisu pokazali ni trunku kajanja, da nijednom nisu rekli da im je žao i da su najmonstruozniju stvar uradili kad se Danka probudila u zadnjem delu vozila.

On je opisao i kako se, prema istrazi i rečima osumnjičenih, odvijao ceo događaj.

- Kuća porodice Danke Ilić je uvučena, ogromno je dvorište, šipražje, žbunje,... Njih dvojica su išla sa asistencije, otčepljavanja nečega, i zaustavili su se pored puta. Uparkirali su se u rikverc pored puta, vrše nuždu i kreću. U tom momentu oni usput udaraju Danku. Vozač Srđan Janković nije ni primetio šta se desilo, a suvozač Dejan Dragijević jeste. Tada staju, Janković uzima dete, stavlja u zadnji deo "fijata pande" i kreću. Dete se probudilo u jednom trenutku dok je još bilo u automobilu - kazao je Cmolić.

On je dodao da su osumnjičeni posle toga zadavili bebu, a GPS je pokazao da nakon toga idu, pa stanu, idu, pa stanu...

- Tada je naišao Dankin otac i pitao ih da li su videli devojčicu, a oni su rekli: "Ne, ne, ne". Sledeća stanica im je bila zaustavljanje kod deponije. Kako su ispričali, vozač je uzeo dete i navodno ga bacio. Odvoze auto u "Vodovod", uzeli svoja privatna vozila i odlaze kući - kaže Cmolić.

On objašnjava da obojica pričaju sve isto, ali da je jedina razlika da vozač Janković priča da je suvozač Dragijević udavio, a suvozač da je to uradio vozač!

- Suvozač Dragijević je, ipak, nama kasnije sve objasnio i priznao da je on ubio dete. Postavljali smo mu pitanja zašto nisu zvali Hitnu pomoć, ali čovek nema empatiju, nijednim gestom ne pokazuje da se kaje, jako čudan profil ličnosti. Psa da udarite stali biste, ali ovo... Mi nismo primetili da uopšte pokazuju kajanje, tu nema emocija, tu nema racionalnog objašnjenja. Oni su samo nastavili normalno da funkcionišu, a jedan je čak išao u potragu za devojčicom.

Menjaju lokacije

Načelnik Cmolić je objasnio da nije bilo stresa ni dok su ispitivali roditelje, ni kod brata.

- Kolege su konstantno u kontaktu s porodicom Ilić, jedino nam sad ostaje da tražimo - rekao je Cmolić.

Na pitanja zašto, kad su već sve priznali, ne kažu gde je telo male Danke za kojim se traga sve vreme on kaže da nema racionalnog objašnjena za njihovo ponašanje i da su više puta dali precizne lokacije na kojima dete nije nađeno.

- Nažalost, moguće je da je nešto gadno urađeno s njenim telom. Razmišljaju "dobro, prihvatiće da je ubio i sklonio", ali ako je uradio nešto monstruozno, pa ga to sad muči ili ima neku psihičku blokadu. Kad nam govori gde je telo, on menja lokacije. Precizno opisuje, mi odemo, a tamo nema ništa. Ne znam da li se igra s nama, kao da mu se ličnost s vremena na vreme menja - kaže Cmolić i dodaje:

- Po kom osnovu će im se suditi zavisi od tužilastva. Sad su osumnjičeni za teško ubistvo, ali kvalifikacija može da se menja. Mi zasad nemamo telo, a telo bi pomoglo da utvrdi kako je dete tačno nastradalo. Mi nastavljamo da radimo - zaključio je načelnik Cmolić.

Stručnjaci

Srđan Janković i Dejan Dragijević od prvog trenutka postupaju u potpunoj suprotnosti sa svakim zdravorazumskim razmišljanjima i sa potpunim odsustvom empatije, ocenila je za Kurir psihološkina Marija Milenković.

- Ukoliko se potvrdi da je činjenično stanje ovakvo kako je pokazano u dosadašnjoj istrazi, onda kod osumnjičenih definitivno postoji psihopatska crta! Čak i bez obzira na posledice, prvi ljudski instinkt je empatija koja ovde potpuno izostaje. Spasiti to dete bi trebalo je da je prvi instinkt ako je zaista bilo živo, a čak i ako nije potražiti prvu pomoć u okolini - kaže Milenković za Kurir i objašnjava da je sklonost ka izmišljanju i menjanju izjava u policiji izazvana najverovatnije panikom i strahom koji dolaze tek kasnije.

Prema njenim rečima, veliko je pitanje kako niko ranije nije primetio teške devijacije u njihovom ponašanju, s obzirom na to da su u pitanju ljudi u zrelim godinama.

- Kod ovakvih teških zločina uvek postoji umišljaj, da li pre ili posle učinjenog zločina. Njihovo učešće u traganju za devojčicom je upravo odlika psihopatskog uma. Ne znam kako su došli do 50 godina bez da neko iz njihove okoline primeti barem čudno ponašanje. Sa druge strane, prikrivene psihopate teško je primetiti dok ne naprave prvu kobnu grešku - kaže psihološkinja i dodaje da je u pitanju najteži zločin protiv nemoćnog lica.

- Neverovatno je da se dva lica mogu dogovoriti oko ovako jezive stvari, ali nadmoć hrani njihovu patološku prirodu - zaključuje naša sagovornica.

Bonus video: