NIŠ - Ovu bitku Đorđe nije mogao da dobije!Đorđe Mitić (12), kog je u nedelju teško povredio strujni udar od 25.000 volti na niškoj železničkoj stanici, umro je pretprošle noći na Dečjoj hirurškoj klinici. Pripreme za sahranu juče je obavljao dečakov deda Zoran Mitić, koji ga je čuvao od rođenja, pošto je Đorđeva majka bolesna, a otac ga se odrekao!- Ja sam dozvolio da se Đorđe rodi iako je bio neželjeno dete. Bila je to božja volja i to nisam hteo da menjam, nisam hteo da budem njegov dželat. Sećam se kad se rodio, bila je nedelja... Baka mu je još pre rođenja dala ime, bio je najveća radost našeg života. Na rukama sam ga izneo iz bolnice i tada sam mu kazao: „Duguješ mi da ti mene ovako odneseš do groba!“ Eto, nesreća je htela da ga ja sahranjujem - priča ožalošćeni deda.Deda Zoran i njegova supruga Svetlana bili su jedini dečakovi roditelji jer majka nije bila u stanju da brine o njemu, a oca nikad nije upoznao.- Ćerka je obolela odmah posle porođaja, a otac ga nije priznavao. Đorđe je zbog toga mnogo tugovao, stalno je pitao ko mu je tata i pokušavao da ga nađe. Umro je, a da nije ispunio najveću želju... Umesto oca, ja sam Đorđu kupio kompjuter, rolšue, gitaru i stan. Želeo sam da mu sve nadoknadim, ali nije mu se dalo da živi. Ovo je opomena za svu decu da se čuvaju, da ne stradaju kao moj Đorđe. Ono dvoje dece što je bilo sa njim ostalo je živo pukom srećom jer stepenice na vagonu nisu mogle da ih izdrže, pa su odustali od penjanja - rekao je Zoran.Đorđe je bio miljenik cele porodice.- Meni se poveravao, od mene je sve tražio, smatrala sam ga ne svojim unukom, već sinom. I dalje ga čekam da dotrči do vrata i vikne Zoranu: „Gde si, trbonjo“ - kaže Svetlana neprestano brišući suze.Dragoljub Živanović, pomoćnik direktora Dečje hirurške klinike, izjavio je juče da mališan nije imao nikakve šanse.- Dete je umrlo ne dolazeći svesti jer mu je 90 odsto tela bilo prekriveno opekotinama trećeg i četvrtog stepena. Tada je mogućnost preživljavanja minimalna - kazao je Živanović.
Dedina pesmaNeutešni Zoran svoju tugu za izgubljenim unukom pretočio je i u pesmu.Ja ti želim sretanput do neba,a ja ne znam kakoda živim treba.Ostao sam s bolom,mojim vernim drugom,nauči me, živote, kakoda živim sa tugom.U proleće sve oživi,sve životom diše,ali tebe, Đorđe,tebe nema više.
Saučešće železničaraSaučešće zbog smrti Đorđa Mitića izjavili su i železničari niškog železničkog čvora, gde je Đorđe nastradao.- Saučestvujemo u vašoj boli, za koju znamo da je nemerljiva i nedeljiva. Svi smo siromašniji za jedan mladi život, a sećanjem ćemo čuvati uspomenu na malog Đorđa - piše u telegramu saučešća.
