PODGORICA- Rožajac Adis Salihović poginuo je u sredu, 15. maja u bombaškom napadu u Siriji, potvrđeno je iz više izvora.
U Siriji se Salihović borio pod imenom Ebu Merdija. Poginuo je u istoj akciji sa Eldarom Kundakovićem iz Novog Pazara koji je ratovao pod pseudonimom Ebu Bera o čijoj su smrti izvestili srpski mediji. Salihovićev i Kundakovićev neimenovani saborac je napisao da su njih dvojica poginuli prilikom napada na zatvor iz kojeg su hteli da spasu svoje istomišljenike.Isti izvor je saopštio da je Salihović postavljen za komandanta te akcije, uz konstataciju da je bio “iskusan borac”.
Porodica Anesa Salihovića potiče iz rožajskog sela Balotići, odakle su se doselili u naselje Carine. Važe za ljude koji nisu bogati, kakva je većina onih koji su se priklonili vehabizmu.
Anes je, prema tvrdnjama meštana, već duže bio u inostranstvu. Nagađalo se da je boravio u Austriji, čiji se glavni grad Beč u medijima pominje kao evropski centar vahabizma. Upućeni sagovornici tvrde da je Adis neko vreme proveo u Nemačkoj i Luksemburgu.
Akcija u kojoj su poginuli Salihović i Kundaković,počela je u sredu veče, a obojica su sahranjeni u Siriji.
Rožajska policija nije zvanično obaveštena o smrti Salihovića, niti je saopštavala detalje o njegovoj smrti.
Adisova smrt nije oglašena u džamiji, niti čituljom, a porodica je juče primala saučešće.
Poslednjih nekoliko meseci sve veći broj pripadnika takozvanog vehabijskog pokreta iz Sandžaka odlazi na ratište u Siriju, tvrdi nekoliko obaveštenih izvora.
„Precizni podaci o broju onih koji idu, kako kažu, u džihad, ne postoje, jer odlaze u tajnosti. Sirija je trenutno najaktuelnija, ali ih ima i u drugim zemljama u kojim islamisti vode rat”, navode crnogorski mediji izvori “Vijesti”.O Salihoviću se veoma malo zna, a kada je boravio u gradu, družio se samo sa ljudima sa kojima deli verska ubjeđenja.
Odlazak u borbu „na Alahovom putu“, za vehabije sa Balkana postao je naročito popularan poslednjih meseci, kaže penzionisani rožajski policijac.
Prema nekim procenama, u gradu na Ibru ima najmanje stotinjak vehabija, a nagađa se da je „u džihad“ otišlo njih desetak.
„Spekuliše se da idu organizovano i za novac. To je nešto kao legija stranaca. Pre ratišta prolaze veoma tešku obuku. Navodno, potpisuju i neke ugovore, ali retko ko uspe da za svoju porodicu obezbedi dogovoreni novac jer bivaju ubijeni. Njihovi najrođeniji ostaju ponosni što u familiji imaju šehida (borca za veru), ali je pozadina cele priče je veoma sumnjiva.
Stradali, čija tela porodice nikada ne vide, sahranjuju se u zemlji u kojoj su ratovali, a novčana nadoknada im se ne isplaćuje“, tvrdi sagovornik.
Vehabije se u Rožajama ponašaju povučeno i ne prave incidente. Molitve obavljaju u staroj Kučanskoj džamiji, a drugo mesto na kojem se okupljaju nije poznato. Zanimljivo je da se veliki broj vehabija u Bosni bavi prodajom i servisiranjem mobilnih telefona.
U gradiću, kakav je Rožaje, vehabije drže čak tri takve radnje. Niko od članova te verske grupe neće za sebe reći da je vehabija, nego da je “pravi musliman”, a poznaju se po pantalonama čije nogavice sežu do članaka i karakterističnim bradama.
