POMAHNITALI UBICA NIJE DOZVOLIO DA VIDIM KAKAV ĆE MUŠKARAC MOJ SIN POSTATI: Bolna ispovesti oca Miloša kog je izbo "Ubica sa Tvitera" ispred zgrade na Zvezdari

"Punih sedam godina, moj život stoji u mestu. Svakog dana smo na groblju, obilazimo ga i pričamo sa njim kao da je tu, ali nije tu i nikada više neće biti tu." Ovim rečima započeo je svoju ispovest za "Blic" Goran, otac Miloša Mileusnića koji je bio nasumična žrtva Neđeljka Đurovića u centru Beograda.

Povodom godišnjice Miloševog ubistva i dugih sedam godina koje provode bez njega za "Blic" govori Goran Mileusnić, otac ubijenog mladića.

- Ubica mog sina pravosnažno je osuđen na 35 godina zatvora. Međutim, ja ne bih puno komentarisao presudu i pravosuđe. Kako su drugi prolazili, ubica mog sina je i dobio neku kaznu. Celo to suđenje bilo je izuzetno mučno i, meni kao Miloševom ocu, emotivno je jako teško palo.Verujte mi, loše se osećam kada se prisetim susreta sa Nedeljkom i njegovog neprimerenog smeha. Ne znam da li mi je teže palo suočavanje sa ubicom ili suočavanje sa pravosudnim sistemom Srbije - kazao je Goran .

Goran je neposredno pred sedmu godišnjicu od Miloševog ubistva rekao da se oni kao porodica trude da svakoga dana sačuvaju uspomenu na ubijenog mladića, ali i da i posle toliko godina, ne mogu da prihvate činjenicu da ga nikada više neće videti.

- Na dan godišnjice održaće se pomen, napravićemo parastos. Svake godine dođe veliki broj Miloševih prijatelja, dece koja su odrastala sa njim, a sada su izrasla u prave ljude. Moj sin, nažalost, nije imao priliku da nam pokaže u kakvog će muškarca izrasti. To nam je oduzeo pomahnitali ubica kom moje dete nije učinilo apsolutno ništa, ali ga je ipak ubio. Meni je svaki dan, kao dan ubistva. Idem svakodnevno na groblje, tamo mu pričam, pravim se kao da je tu, ali on nije tu. I znam da nije tu, ali je lakše - sa velikom tugom otkrio je Goran.

Goran ističe da mu je čast što njegov sin nije zaboravljen. On nam je ispričao da ga prijatelji ubijenog sina redovno obilaze i da se rado prisećaju dogodovština koje su proživeli sa Milošem.

- Jako sam zahvalan svima koji podsećaju i čuvaju uspomenu na mog sina. Živimo u ludom vremenu gde svi žure i žive brzo. Plašio sam se da će ga zaboraviti, ali nisu, i na tome sam im veoma zahvalan. Milošev najbolji prijatelj redovan je gost u našoj kući. Sedimo tako, on nam priča kako živi, šta mu se dešava u životu, a onda krenu da naviru sećanja... "Miloš bi sada rekao ovo, ili Miloš bi uradio ono... Miloša bi to obradovalo..." Zamišljamo šta bi rekao i kao odreagovao na neke novonastale situacije. Na bitne datume, kada je godišnjica ili datum Miloševog rođendana mnogo njegovih prijatelja dođe na groblje. Odamo mu počast, a onda sednemo u kafanu i pričamo o dogodovštinama i lepim uspomenama sa njim - drhtavim glasom rekao je Goran.

Kako je Goran rekao , njihova porodica trudi se da nastavi život, a kroz Miloševe vršnjake zamišljaju kakav bi njihov sin danas bio i kako bi živeo.

- Devojke se udaju, momci žene, dobijaju decu... Sve ide po redu i kako treba, dolaze i dele sa nama lepe vesti. Srećan sam zbog njih i neizmerno zahvalan što nas nisu zaboravili. Moj Miloš bi sada imao 31. godinu. Verovatno bi bili u panici oko organizacije njegove svadbe i proširenja njegove porodice, ali nam je ubica to sve uskratio - kazao je otac Miloša Mileusnića.

Iako je tokom istrage utvrđeno da "Ubica sa Tvitera" nije poznavao Miloša, kao i da nije planirao baš njega da ubije, Mileusnićev otac je u ispovesti rekao, da se punih sedam godina preispituje na koji način je mogao da spreči brutalno ubistvo svog deteta.

- Iako je prošlo sedam godina, ja se i dalje preispitujem. Ostaje ta jedna misao koja se stalno vraća "Šta sam ja mogao da uradim da ostane živ? Da li je trebalo da ga sprečim da ode u Beograd?" Sve su to neka pitanja koja mi se skoro svakoga dana vrte po glavi. Samo da nije otišao tada. Kada vrtim film unazad, ja sam njemu i rekao da ne ide u Beograd po opremu, da ćemo putovati, da se ne muči... Ne znam, trebalo je možda da budem izričitiji, da sam mu zabranio možda bi bio živ. Od tog 27. januara 2019. godine živim, ali kao da nisam živ. Stao sam tog dana, sve je ostalo u tom, najgorem danu u mom životu - rekao je Goran.

Podsetimo, Mileusnić je izboden nasmrt na ulazu u zgradu u kojoj je stanovao, dok se, navodno, vraćao od devojke. 

 Kurir.rs - Blic.rs