Ko je Mlađan Dinkić i kako ga opisati? Pa, ukratko, čovek za sve režime i zaprška u svakoj čorbi. Dok je na vlasti, koalicioni partneri su mu super. Ali kad iz nje izađe, baca drvlje i kamenje po njima. Naravno, osim ako nema interes da ih hvali. Svakako je jedan od malobrojnih političara koji je od petooktobarskih promena odlučivao o finansijama ove zemlje na ovaj i onaj način - da li dok je bio na čelu ministarstva, na čelu Narodne banke ili nekog drugog ministarstva - i uvek je po pravilu radio najviše u svom interesu, a manje u državnom. I uvek ide na varijantu da je u Srba slabo pamćenje, pa da sve zaborave.Pa krenimo redom: Srbija može Dinkiću da zahvali na sumnjivoj privatizaciji Mobija 63, zatvaranju četiri srpske banke, za šta mnogi kažu da je čist promašaj, Nacionalnoj štedionici, nekontrolisanom zapošljavanju u državnoj upravi, projektu „1.000 evra“, regionalnim projektima koji su uglavnom više koristili njegovoj stranci nego državi i narodu. Po pravilu slatkorečiv, za njegove neuspehe uvek je bio kriv neko drugi. Dinkić je donošenjem zakona o informisanju hteo da neposlušne medije stavi pod kontrolu, pre svega Kurir, koji već godinama piše o liku i delu lidera URS.Nije kriv što je budžet premašio za više od čak milijardu evra, pa sad svi zajedno grcamo, nije kriv što je Fond za razvoj praktično očerupan i što je 70 odsto kredita nenaplativo. Ali ne, nije Dinkić kriv, krivi su, naravno, sadašnji ministri u Vladi. Kriv je Dačić, Krstić, Radulović jer tobože Dinkić za svoje genijalne ideje nikad nije imao podršku svojih partnera. E, pa nadamo da će Srbija konačno uvideti da joj Mlađan Dinkić i njegove ideje nikad nisu doneli ništa dobro i da neće biti u prilici da više ikad bude prilepak bilo kojoj vladi, koju je uvek po pravilu pokušavao da ucenjuje.
