Decenijama se vozimo dotrajalim avionima. Sad, kad konačno imamo pristojan avio-saobraćaj, šta sad treba da radimo? Treba li sad to da popljujemo, bez obzira na činjenicu što je to dobra stvar za Srbiju? Neki smatraju da treba, pa sve što stiže iz suparničkog političkog tabora oni spremno dočekuju na nož. Elem, prema njihovim tvrdnjama, avionima „Er Srbije“ biće zabranjeno da lete u vazdušnom prostoru zemalja EU i SAD jer nije objavljen ugovor o saradnji kompanija „Itihad“ i „Jat“.Hm, nešto ovde nije jasno. Ako je to tačno, zašto se Evropska komisija u svom izveštaju nije osvrtala na te tvrdnje, nego je pohvalila napredak u oblasti razvoja vazdušnog saobraćaja, a Evropska agencija za bezbednost avio-saobraćaja pozitivno ocenila Srbiju u oblasti vazduhoplovne bezbednosti? Nisu li time zloslutne prognoze praktično demantovane? Opet, podvlačim, nipošto ne verujem ni u to da takve ocene znače bilo kakvo ohrabrenje u eventualnoj nameri da ugovor o vlasničkim odnosima ostane tajna za građane Srbije.Sramota je, međutim, da niko ne otvara pitanja ko je doprineo propasti „Jata“, ponosa i dike nekadašnje Jugoslavije. Domaći avio-prevoznik propadao je i propadao, a za vreme bivše vlasti naprosto se ugruvao: dugogodišnji gubitaš poslovao je na ivici propasti, niko nije hteo da kupi njegove avione. Ali izgleda da više nikog ne interesuje ko je slomio krila „Jatu“. Ili možda grešim?U svakom slučaju, očigledno je da su mnogi, kad se „Itihad“ javio s novcem, kao spas u zadnji čas, umesto da se raduju, pozeleneli od muke. Počela su providna politička prepucavanja i ubiranja mizernih političkih poena. I njima se, zaista, samo može poručiti sledeće: Gospodo, kad ste toliko pametni da sve kritikujete, zašto vi niste bili ponosni spasioci „Jata“? Da li vam je neko branio?
