Politika i biznis su nespojivi u modernom, građanskom društvu. U Srbiji su, međutim, politika i biznis kao dva oka u glavi. Ko uđe u politiku sa šturom imovinskom kartom i bez biznisa, a ne izađe kao uspešni privrednik smatra se nekako nesposobnim, tunjavim. Protraćeno vreme. Džaba je krečio.U takvom vrednosnom sistemu, lider parlamentarne opozicione stranke je čovek na kog svi treba da se ugledaju. Da stoje u redu s molbom da im otkrije svoju formulu - kako se ulazi u politiku iz studentske klupe, pa onda u biznis, pa u velike poslove, pa u širenje imperije... Da otkrije kako se to sedi na dve stolice, a da se nijedna ne izmakne i ne nažulja. Ne bi trebalo da ne želi da oda svoju političko-ekonomsku tajnu uspeha jer čovek nije cicija. Na glasu je po tome što svojom galantnošću pomaže i druge privredne grane. Turizam, doduše, nekako više svetski mondenski, ali to je kosmopolita na delu. Plus ugostiteljstvo jer je čuven po čašćavanju konobara u, podrazumeva se, ekskluzivnim restoranima. Pitate se od kojih para? Onih koje rastu na drvetu. A svi mi smo ko pali s tog drveta, recimo kruške.Čedomir Jovanović uspešno širi biznis, što je za svaku pohvalu, ali javnost ne zna koje on to pare ulaže u nove poslove. Firma SHSF, čiji je on suvlasnik, prošle nedelje kupila je „Kirka-Suri“ za 82.000 evra. Skidanje kape za veštinu kojom se fabrika kotlova i energetske opreme, koja za četiri godine ostvari čistu zaradu od 570.000 evra, sa sve pogonima, mašinama, upravnom zgradom kupi za tu cifru. Nije valjda nekom palo na pamet da je tu neko nešto možda fušerio kroz papire kako bi državi uplatio manje para na ime poreza... Ako ima izuzetaka koji tako razmišljaju, stidimo se.Nije tu ni problematično što političar-biznismen istovremeno od države traži pare za vraćanje dugova. Firma „Agroposlovi“, čiji je takođe lider LDP Jovanović suvlasnik, traži od Fonda za razvoj 200 miliona dinara za refinansiranje postojećih kredita. „Agroposlovi“ su, naime, kod jedne banke uzimali kredite na ime zaloga ugovora s poslovnim partnerima, kukuruza i druge robe, i to od oko 1,6 miliona evra. Upravo toliko para Jovanovićeva firma traži od Fonda. Čista slučajnost, takoreći. A i ako nije slučajnost, beg (narod) već dve decenije nije cicija - red je da mi, građani, poreski obveznici, koji punimo taj državni budžet pomažemo naše „biznis vođe“. Kad već oni ne brinu o nama, koji smo ih tamo gde jesu i postavili da bi radili u našem interesu, nije red inatiti se. Neka ćeradaju naše pare.Nemojmo zato pitati odakle nekom 82.000 evra ako je u dugu 1,6 miliona evra, a koji želi da vrati od naših para. Radoznalost je, kažu, ubila mačku. Apelujemo da mu rukovodstvo države (čitaj, kolege političari) da jeftini zajam jer njemu je potrebniji nego tamo nekima u nerazvijenim opštinama kojima ni dragi bog ne može da pomogne.
