Mlađan Dinkić. Ostaće u istoriji upamćen kao ekonomski stručnjak koji je građanima Srbije obećao po hiljadu evrića u akcijama, u vreme krize povećao poreze na dobit i dividende od 50 odsto i davao obećanja da neće biti otpuštanja jer će, kako je govorio, 2014. biti bolje, pa će privatni sektor početi da zapošljava višak iz državnog sektora. Drugim rečima, Dinkić će ostati upamćen kao čovek satkan od nedoslednosti, političar koji je bio na vlasti punih trinaest godina, a zatim sve isprozivao da su odgovorni za sunovrat Srbije. Osim njega. Mlađan Dinkić je političar kome se mora priznati da se zaista, u svakoj vladi, dosledno držao principa „drž‘te lopova“, vešto prebacivao odgovornost na druge i uvek imao odsečan odgovor na pitanje.Mlađan Dinkić će zato, između ostalih, ostati upamćen i kao političar koga nikada nije sramota. Ne samo zato što je stid osobina koja nije poželjna za bavljenje politikom, nego zato što je on, Mlađan Dinkić, nakon svega sposoban da mirno spava, što je više puta s ponosom izjavljivao. Svaka čast, Dinkiću! U vreme kad je u Srbiji potrošnja sedativa veća nego ikad, građani ne spavaju dobro od nagomilanih briga, jedan Mlađan Dinkić je sposoban da spava kao beba. I pored toga što je više od deceniju upravljao finansijskim sektorom i privredom Srbije pa, ni u najluđim snovima, ne može da ne bude odgovoran za ovaj haos.Međutim, kad Dinkić krene da brani svoje postupke, koliko god oni problematični bili, tako je čvrst i neumoljiv da čovek prosto ne može da ne posumnja u toliko poštenje. Elem, ukoliko bi se malo uputili u psihologiju, videli bi da su svima sumnjivi upravo oni ljudi koji pokušavaju se odbrane time što napadaju druge. Kako se pravda Mlađan Dinkić? Jednostavno. Kad se postavi pitanje njegove imovine, on uzvrati pitanjem - kako je Tomislav Nikolić mogao da kupi veći stan od njega, kad je bio u opoziciji. Da li to znači da onaj ko je bio na vlasti po difoltu mora da ima najveći stan? Mogao bi Dinkić to malo da pojasni...Pored potpunog izostanka samokritičnosti, postoji još jedna osobina karakteristična za Dinkića: samosažaljenje. Na kraju je on uvek jadan, odbačen i neshvaćeni genije, da bi se već u sledećem momentu ponovo uzdigao kao feniks iz pepela, najavljujući svoj spektakularni povratak. Građani Srbije su imali priliku da više puta gledaju te scene iz jeftinih melodrama. U sledećem momentu za Mlađana Dinkića politika je kao plen, kao igra... O tome govori njegova izjava da bi bilo dobro da se Boris Tadić vrati u politiku, jer bi to dalo novu dinamiku srpskoj politici. „Što više igrača u igri, biće zanimljivija partija“, kaže Dinkić, potpuno nesvestan koliko je ova njegova izjava poražavajuća.
