Kad se pomene „slučaj Ognjanović“, normalnom čoveku može samo da se prevrne stomak i da mu ostane knedla u grlu. Ako u najtežim trenucima života, kada vam dete umire, razmišljate o novcu, onda to nije samo nemoral, to je najgori ljudski poriv. Nije više važno da li su za sebe uzeli 100.000 dolara ili 200.000, da li će se tužilaštvo baviti time, da li će ih osuditi. Pa, da su uzeli i 100, ma samo dinar, kako mogu da stanu, pogledaju sebe u oči i kažu: „Da, svoje dete, koje je sada dva metra ispod zemlje, iskoristili smo zarad materijalnog.“ I od zatvora i osude pravosudnih organa ima gore kazne, a to je kada vas proganja i peče savest. A valjda ih barem malo peče.Zloupotrebili su saosećanje velikog broja građana koji su nesebično davali novac kako bi pomogli izlečenje Tijaninog bolesnog srca, a ostali su bezosećajni za drugu bolesnu decu kojima je novac bio potreban. Nije ih bilo briga. Nisu hteli da daju ni dinara, ni jedan jedini cvonjak. Bezdušnost. A upravo su to Ognjanovići pokazali. Nadam se da mogu mirno da spavaju! Pravda je nekad spora, ali dostižna!
