Danas je Svetski dan slobode medija.
Ujedinjene nacije obeležavaju ga tako što svake godine dodeljuju nagradu nazvanu po Giljermu Kanu, kolumbijskom kolegi koji je ubijen 1986. godine ispred svoje redakcije. Giljermo je nastradao nakon što je objavio seriju tekstova o narko-kartelima.
Da se takvi kriminalci i moćnici pitaju, sloboda štampe ne bi postojala ni kao izraz, a mi novinari bismo goreli na nekoj lomači.
U društvu bi moglo da se krade, ubija, siluje, podmićuje, krši zakon do mile volje, bez straha od toga da će neko saznati. Zašto su u svemu tome mediji važni? Duboko verujem da se neki ljudi čak više plaše da njihova nedela ne osvanu javno u novinama, nego od same kazne. Sećate se stare istine - ako nije izašlo u novinama, nije se ni desilo.
E, sad, iz prakse - kako je raditi u srpskim medijima u 2015. godini? Mnogi javni kritičari, koje, doduše, niko ništa ne pita, rekli bi:“Mediji u Srbiji su ugušeni, nema slobode, svuda je autocenzura.“ Znate šta?
Mediji danas pišu i bore se protiv nepravde više nego ikad pre. Svaki sloj društva je mnogo više usmeren na medije i nas novinare nego na nadležne institucije. Više od nas traže pomoć i više im mi izlazimo u susret nego niz drugih ustanova. Dokaz naše slobode je poverenje koje nam narod ukazuje, a ono je ogromno i neprocenjivo.
