Kada budete šetali svetskim metropolama, videćete u izlozima svojih ruku delo. Ovo je premijer Aleksandar Vučić poručio radnicima okupljenim na otvaranju fabrike cipela „Geoks“ u Vranju.
Ako se ima u vidu da je tu grotesknu rečenicu izgovorio uveliko zanesen govorom o boljoj budućnosti, možda mu se može progledati kroz prste što je zaboravio da prosečan radnik u Srbiji odavno nigde ne putuje jer nema ni za hleb. Ipak, kao premijer bi trebalo da, makar zbog bolje memorije, češće podseća sebe na sledeće činjenice.Prosečan radnik jedne fabrike u Srbiji ima platu oko 20.000 dinara i ne prima je redovno. Zdravstvena knjižica mu često nije overena, a radni staž nije povezan.
Poslednji put je na letovanju bio u vreme Tita, a danas mu se putovanja uglavnom svode na štrajkačke rute do zgrade Vlade u Nemanjinoj ulici, gde traži da mu se isplate zaostale zarade.
Najviše ga zanima šta će moći da kupi kad sutra ode na pijacu i kako će onima koji dođu da mu seku struju objasniti da sa svojom platom, kad je primi svakog trećeg meseca, može samo da se slika.
A kad smo kod slikanja, ti isti radnici koje dovodite na otvaranje koječega u svrhu predizborne kampanje možda ne smeju da se bune naglas, ali njihova lica na fotografijama ne možete sakriti...
