Još u izbornoj noći bilo je jasno da su nevažeći listići postigli dobar uspeh, jer Republička izborna komisija nije, kao dosad, rezultate izbora objavljivala u brojevima glasova, već u procentima koje su osvojile stranke. U nedelju po podne fotke poništenih glasačkih listića postale su hit na internetu. Kroz dva dana, postale su hit i van interneta.Kroz dva dana pojavili su se nezvanični rezultati izbora, koji su govorili i o broju nevažećih listića: pola procenta ispod cenzusa, mrtva trka s radikalima! Ovakav uspeh je slavlja vredan, imajući u vidu da je marketinška kampanja išla „od usta do usta“ (ili „od prsta do prsta“ na internetu), a u vidu iskrene preporuke: „Neću nikog da zaokružim!“ „Nećeš? E neću ni ja!“Znajući s koliko poštenim brojačima glasova imamo posla, a u pokušaju da saznam koliko je zaista bilo nevažećih listića, bacio sam se na mobilni telefon. Poverljivi izvor iz naše najveće marketinške agencije doslovce mi je poručio: „U Beogradu su nevažeći listići sigurno prešli cenzus, a ne očekujte da će vam iko reći koliko su zaista dobili.“ Moram priznati, bio sam ponosan.A sad, okrenimo se jedinstvenoj prilici koja nam se pruža u nedelju, kad ponovo možemo da izađemo na birališta i postanemo nevidljivi treći predsednički kandidat. Iskoristimo izbore, koje već ionako skupo plaćamo, da svoj mali demokratski projekat sprovedemo do kraja. Izađimo na drugi krug predsedničkih izbora i opet poništimo glasački listić! Kako stvari stoje, lako može da nas bude više nego u prvom krugu, a ne bi me čudilo ni da „pobedimo“.
