U svakoj lokalnoj samoupravi postoji grupica „političara“ koje opisuje atribut troznak. Jedno rade, drugo misle, a treće pričaju. Oni su idealni glumci za seriju o vlasništvu mandata. Dragi gledaoci, od juna ćete biti u prilici da gledate premijerno tursku seriju „Poslanici su vlasnici svojih mandata“. S druge strane, lepo je biti sociolog amater i posmatrati reakcije različitih TV kanala i redakcija pojedinih listova u zavisnosti od toga koliko je verovatna koalicija na jedan, odnosno na drugi način.
Sećate se onog filma u kojem tokom Drugog svetskog rata jedan gradić često menja vojnu upravu? Bili Nemci, pa četnici, pa partizani... Dovitljivi brica - ili fotograf, ne mogu da se setim - odmah bi nakon ulaska određene vojske u grad u izlog radnje stavio sliku Hitlera, Tita ili Draže i izneo na ulicu poslužavnik i nudio: „Kafica i rakijica za pobednike“. Papazjanija, jelo koje se sprema od restlova koji se muvaju po frižideru i špajzu, mnogo me asocira na mehanizam pregovora o vladi. Naravno, ovo naše domaće političko jelo ne bi bilo potpuno bez preletača, ali ne golubova. To su oni tipovi što menjaju stranke u skladu s ličnim interesima, bez obzira na principe. Za njih važi bricin zakon: „Količina preletača koja pristiže u stranku proporcionalna je verovatnoći da ta stranka vrši vlast“.
Sve u svemu, pred nama je buran period u kojem neko treba da preseče ovu sprdačinu dirigovanim kursom u tržišnoj ekonomiji, da skine omču zvanu „plati PDV unapred“... Ne znam da li znate, ali skoro jedan i po budžet Republike Srbije se okreće u odseku sive ekonomije poznatijem kao javna preduzeća. Što kažu komšije, bumo videli.
