Čitali ste u Kuriru da ponovo povećavaju plate funkcionerima. Na ovaj jad, u ovoj krizi. Dok ljudi gladuju, dok ostaju bez posla.
Bio sam na odmoru, pa me đavo naveo i da izađem u grad. Ono što sam tamo video, priznajem, sledilo me svog. Horde budžetskih zavisnika - političari, direktori, tajkuni, ćerke političara, direktora, tajkuna, žene, ljubavnice, sinovi, sestričine... Sve đuska, sve veselo, sve pije hektolitre piva i drugih opojnih droga.
Tu se, dakle, pravi ona rupa u budžetu. Na beogradskim splavovima, u kafićima, u klubovima... Oni koji su se strateški rasporedili po budžetskim sisama svakog prvog i petnaestog u mesecu prvo isisaju pare (svako to radi na svoj način), pa posle toga u provod, i to ne običan, nego onako, baš holivudski. Da se čovek postidi.
Svi đuskaju, svi cirkaju, sve je super, svi se muvaju, svi veseli. Na trenutak sam pomislio da sam u nekoj superbajci, toliko je to lepo. Ne mogu da vam prepričam. Srećna smo zemlja, srećan narod, nema šta. Baš im je lepo.
Baš ih briga za milion ljudi koji u ovoj državi gladuje. Baš ih briga za majke koje svakog dana plaču zato što svojoj deci ne mogu da priušte život dostojan čoveka. Oni se prskaju šampanjcem, pipaju se onako znojavi u besnoj ekstazi.
Budžetska gamad.
Da se ja pitam, zatvorio bih sve te agencije i ukinuo bih savetnička mesta na kojima su oni zaposleni, te spodobe sa splavova. Rasterao bih gamad da kopa po njivama. I tamo mogu da se znoje i pipaju. Mada nije tako fensi. Otvorio bih samo jednu agenciju - Agenciju za pristojnost. Agenti bi imali samo jedan zadatak - da špartaju po mestima za noćni provod i identifikuju gamad koja novac iz budžeta, koji bi trebalo da ide u zdravstvo, obrazovanje, za socijalnu pomoć, troši na lečenje svojih idiotskih kompleksa.
Pristojnost. To je ono što treba Srbiji. Pristojnost bez milosti.
