Kada neko učini nešto dobro, dobrota nastavlja da se širi. Isto kao i zlo. Isto kao i mržnja. Baš kao i lenjost. Sve to je „zarazno“, zato pažljivo birajmo šta započinjemo, jer će se to proširiti.Kurir je po ko zna koji put učinio nešto dobro i naveo ljude da nastave da umnožavaju dobrotu. Nebrojeno puta smo se osvrnuli na nemoćne, siromašne, nesrećne i zaboravljene, zajedno s vama smo ih se setili, pomagali im i usrećili ih.Posle našeg pisanja o malom nadničaru Nikoli Nikoliću, koji sa sedam godina mora po ceo dan da kopa s majkom na njivi da kako bi prehranio porodicu, zahvaljujući vama i nama, porodici Nikolić se promenio život. Njihova muka je dirnula srce našeg novinara, a onda smo mi dotakli srca naših čitalaca.Sada malom nadničaru, osim pomoći dobrih ljudi, stižu i pisma od onih koji nisu okrenuli glavu od tuđe nesreće. A, verovali ili ne, takvih je sve više i više. Našeg savate boksera, reprezentativaca Ljubomira Šestića, posebno je pogodila Nikolina tužna sudbina.„Ja sam nekada bio kao ti, nisam imao šta da obučem, ni šta da jedem. Borio sam se da zaradim kao ti sada, kopao sam njive, obavljao sve seoske poslove, ali nikada nisam klonuo duhom“. To su reči iz pisma koje je bokser napisao malom Nikoli, obećavši da će mu pokloniti zlatnu medalju ako je osvoji na takmičenju u Belgiji.U Ljubomiru je naša priča o Nikoli probudila duboka osećanja. Ne samo u njemu, nego i u hiljadama ljudi koji su pomogli i poslali mališanu slatkiše koje nikada nije probao, ćebad i nameštaj, a čak su mu omogućili odlazak na more, koje Nikola nikada nije video!Daj bože da je ova tužna priča probudila i osećanja onih koji imaju mnogo, razbacuju se i troškare. Nadam se da je osvestila i one koji kukaju nad svojim životom. Valjda je dirnula i razmaženu decu koja imaju sve, a već se naslućuje da će biti loši ljudi. Roditelji, ako se vaši sinovi i ćerke pobune kad treba da odu do prodavnice, podsetite ih kako Nikola nosi preteške balone vode s bunara. Podsetite ih, za njihovo dobro, da ne bi postali lenji i nezahvalni.A nek se Nikola nikada ne postidi nemaštine. Ovaj dečak je bogat u srcu. Bogatiji je od onih koji sede ispred „soni plej-stešna“. Zdraviji je od onih koji ne izlaze iz kuće i ne mogu ni da potrče, jer nemaju kondicije. Ovaj mališan više zna o životu od mene i od vas. On je osetio kako vreba dah gladi i nemoći. On je noćima spavao s gladnim stomakom i sanjao samo parčence hleba i da ima vrata na kući.Kurir je pomogao. I ovaj put. Vi ste pomogli. Zajedno smo. A kada god nam krenu kukavičke suze niz lice, setimo se da makar imamo vrata na kući, ćebence, krevet, hranu... Sve što on nije imao. I budimo srećni. Male stvari su dovoljne za radost. Pre nego što počnemo da tražimo sreću, proverimo, možda već i jesmo srećni. Sreća je mala, obična i neupadljiva, pa mnogi ne umeju da je vide...Silvija Slamnig novinarka rubrike Vesti
