Kada je 2010. Aleksandar Tijanić objavio da se neće ponovo kandidovati za funkciju direktora RTS, u nekoliko redakcija otvorena je kladionica s kvotom 1,10 na ostanak Tijanića (reizbor) na toj funkciji. Nekoliko dana trajala je galama u medijima kako će „električna stolica RTS“ ostati maltene prazna ako u nju opet ne zasedne spasilac Javnog servisa - Aleksandar Tijanić lično.I bi tako. Na nagovor gledalaca (istih onih koji odbijaju da plaćaju pretplatu) on je reizabran i evo, hvala bogu i činjenici da direktor RTS ne mora da ima završen fakultet i da govori strani jezik, i danas je tu. No, i da se gledaoci RTS (za ovu skraćenicu zluradi kažu da zapravo znači „Repriziramo Trinaest Serija“) nisu pobunili, stiče se utisak da bi se gospodin Tijanić snašao. Isto onako kao što se snalazio do sada. Prvo novinar, pa malo urednik, povremeno kolumnista, pa onda ministar, kratko savetnik, ali večito student i uvek na pravom mestu u pravo vreme. Znao je da se snađe u julu, a evo, ove godine se snalazi i u avgustu. Znao je da pošalje telegram s najlepšim željama za oporavak premijeru Mirku Marjanoviću, a po izlasku iz njegove vlade da kaže kako zemlji u kojoj je on premijer samo bog može pomoći. Da je snalažljiv, pokazao je i kada je, kao ministar, rekao da su „novinari kao golubovi koji seru po svakome“. Po odlasku s vlasti govorio je da „srpski mediji imaju pravo da izveštavaju o svemu što se dešava u Srbiji“. Ne može se sporiti da je uvek umeo da podvikne (i da tuži), da lupi pokoji „očinski šamar“ i lati se pera kad god se pozicija na kojoj je zaljulja. Zna čovek kako da se nosi sa svakom vlašću. Pitam se samo: Kolika je sada kvota na njegov ostanak na čelu RTS?Gordana Raković novinarka rubrike Vesti
