Na Kosovu je juče proslavljeno pet godina jednostranog proglašenja nezavisnosti. Iz Srbije poručuju da na Kosovu nije uspostavljena država nego aparthejd, u kome su za 1.004 srpske žrtve osuđena dva počinioca. Godišnjica je, inače, obeležena nizom manifestacija - od defilea pripadnika bezbednosnih snaga, do koncerta i boksa. Zašto boksa? Pa simbolike radi.Istovremeno, u Lapljem Selu služen je parastos za 12 Srba stradalih u napadu na autobus „Niš ekspresa“ u selu Livadice kod Podujeva 2001. Vrhovni sud Kosova je u drugostepenom postupku u martu 2009. godine oslobodio Fljorima Ejupija, jedinog osumnjičenog u ovom slučaju. Zbog nedostatka dokaza. Pravdajući se nedostatkom dokaza nisu rešeni ni ostali slučajevi kada je nad Srbima izvršeno nasilje. Srbi na Kosovu takođe su ljudi ili, možda, nisu? Međutim, za Srbe na Kosovu nema evropskih standarda, privatizacija se sprovodi isključivo za Albance, dok 40.000 zahteva za povraćaj imovine i naknadu štete uzalud čeka odgovor. Za Srbe na Kosovu postoji samo strah.Ali nisu samo Srbi ugušeni „slobodama“ na Kosovu. Pripadnici manjinskih nacionalnih zajednica, poput Turaka i Egipćana, nezadovoljni su jer nemaju pravo na službeni jezik, nisu zastupljeni u državnim organima i slično. Gotovo polovina građana Kosova nema posla i mora da izlazi na kraj s dva evra dnevno. Od privrednih grana cveta kriminal. Kako kaže Dojče vele, mladi i obrazovani ljudi sa Kosova najradije bi se iselili u druge zemlje, pošto na Kosovu ne vide nikakvu perspektivu.S druge strane, kosovska predsednica Atifete Jahjaga priča o izgradnji slobodnog društva, demokratske zemlje u kojoj vladaju red i zakon, o razvoju dobrosusedskih i bilateralnih odnosa. Sjajno! Kako kaže, pred Kosovom je novo istorijsko poglavlje - poglavlje mira, razumevanja, saradnje i međusobnog poštovanja. Premijer Kosova Hašim Tači je, izgleda, čovek koji treba da bude garancija za to. Čovek koji je osumnjičen za glavnog organizatora trgovine ljudskim organima. Tači je juče podsetio: „Nezavisnost Kosova je bio san naših dedova, očeva i san svih na Kosovu.“ Nije, doduše, pomenuo i san o „velikoj Albaniji“, budući da je Stejt department poručio da o tome mogu samo da sanjaju.Kosovo je, istina, priznala polovina članica UN, među kojima SAD i većina država EU. Nisu je priznale „samo“ Rusija, Kina i što je najvažnije - nije je priznala Srbija. I nikad neće, tvrde njeni državnici. I bivši i sadašnji, a po svemu sudeći i budući. Kakva je onda to nezavisnost? Šta je tu za slavlje? Pojma nemam.
