Ovo ima samo u Srbiji: da gubitaš poput EPS deli pozajmice radnicima od po 50.000 dinara, koje potom otpiše. Potom će preostali deo Srbije pokrivati njihove gubitke. To znači da će za to izdvajati i oni koji zarađuju duplo manje od radnika Elektroprivrede. Recimo, ljudi iz „Železnica“, tekstilne industrije, metalske...Kaže neki šef u EPS da su pozajmice morali da isplate pod pritiskom sindikata. Znači, ili pare ili štrajk! Nećemo da šljakamo samo za platu! Mogu da poverujem u to jer znam kako sindikati umeju da se bave ucenama samo da bi zadržali svoje privilegije. Da bi putovali, krkali po restoranima, uzimali domaće i inostrane dnevnice... Ali i što je važnije, raspolagali sindikalnim fondom kako žele... Ali kad i to nije dovoljno, ajde da upravljamo firmom. A potom kukavice od direktora takvu igru prihvate. Neki se plaše protesta, neki se plaše da o njemu nešto ne iskopaju... i tako stalno ukrug. A država i firma propadaju. Takvi rukovodioci i takvi sindikati su zlo za srpsku privredu, jer sve njihove bahanalije, pljačke, privilegije, plaćamo svi mi. Da li kroz cenu struje, komunalnih usluga ili kroz zaduženja, uopšte nije važno. Da su sindikati radili kako treba, ne bi toliko firmi propalo i toliko radnika ostalo na ulici. A drugačije može. Isto se dešavalo i sa Naftnom industrijom Srbije. Dok nisu došli Rusi, bio je gubitaš. I već sledeće godine zabeležio je dobit od nekoliko milijardi?! Ništa posebno nisu uradili. Otpustili su višak radnika uz stimulativne otpremnine i ono što je najvažnije, zaustavili pljačku. I eto rešenja: smanjite lopovluk i neracionalno trošenje para i uspeh je zagarantovan!
