Kosovo je sveta srpska zemlja. Tamo su naše crkve i manastiri. Kosovo je srpsko i ostaće srpsko. Za svojih 37 godina naslušala sam se ovih epskih fraza nebrojeno puta. Kosovo je ostalo srpsko samo u našim glavama. U stvarnosti je, za proteklih 20 godina, sve manje i manje srpsko, a sve više i više albansko. Dokle?Pred ovim rukovodstvom je možda najteži zadatak u istoriji - da konačno reši problem Kosova za sva vremena. Kažu: „Ne pristajemo na ucene i nećemo da nas bilo ko ponižava, ali moramo da konačno krenemo napred i da gledamo u budućnost. Od inata i ponosa se ne isplaćuju plate i penzije. To je surova istina.“Da, tačno je. Teško je, nije fer, ali je istina i kao takvu moramo da je prihvatimo. Prvi put ju je, konačno, neko od naših političara bez uvijanja i izgovorio. Gorka knedla u grlu svih mora da se proguta, svest mora da se menja, a Srbija jednostavno mora da ide napred i da pokušava na sve načine da nastavi dijalog s Prištinom. I ne zbog datuma i ne zbog EU, nego zbog same sebe.Zbog loših političkih odluka prethodnika došli smo do toga da sada možemo samo da se nadamo da će svetske glavešine jednostavno da razumeju i da prihvate ono malo što Srbija traži da bi Srbi na Kosovu imali dostojanstven život. Džaba je da si ponosan i da mrziš Evropu kad si gladan, žedan, a još gore - kad su nam deca željna svega.Koliko god bio moćan taj čuveni srpski inat, od njega se, na našu žalost, ne živi. Kad nas sutradan, ne daj bože, gladno dete upita ima li šta da pojede, šta da mu kažemo? Da mu držimo lekcije o nadaleko čuvenom srpskom inatu? O patriotizmu? Pa, kako jednom reče Palma, patriotizam se ne sipa u traktor. Patriotizam neće da nahrani gladnu decu.Naravno da ne treba zaboraviti svoju istoriju, živote naših predaka izgubljene za slobodu, za naše Kosovo... ali ne živi se ni od prošlosti.A šta smo od gledanja u prošlost uopšte imali? Da, ratovali smo, bombardovali su nas, busali smo se u grudi, uglavnom po slavama i raznoraznim svetkovinama. Koliko se samo puta čulo iz usta velikih dušebrižnika „idemo na Kosovo“. Pa što ne odoste, nego ste se samo čuli iz kruga dvojke srpske prestonice?!Ne bi ni sada, potpisujem. Iako su se čitave armije već formirale posle Tačijeve nedavne najave rata. Da, formirale su se armije vojnika, ali onih virtuelnih. Onih koji sede u toplim sobama, zavaljeni u fotelje surfuju po internetu, a onda od viška slobodnog vremena, pomahnitalih hormona ili šta god, huškaju na „rat za Kosovo“. Takvi nikada neće biti u prvim redovima. Potpisujem.
