Na današnji dan pre tačno deset godina izašao je prvi broj Kurira, u istoriji Srbije najubojitije oružje protiv kriminalaca i korumpiranih budala.Od prvog broja, Kurir raste. Armija čitalaca je sve veća i veća. Od naših sirovih i surovih početaka, kad nam je cilj bio da se beskompromisno, maljem, obračunavamo s kriminalcima i korumpiranim gnjidama, koji su za 13 godina tranzicije uspeli da pokradu sve što je ovaj narod stvarao pola veka, pa sve do danas, kad smo dnevni list svetskog formata i tiraža, mi rastemo.Raste broj strana, raste broj rubrika, rastu naš ugled i moć u društvu, raste strah idiota koji voze naše džipove, žive u našim vilama, jedu naše škampe i piju naš šampanjac, idu na naša letovanja. Strah ih je već deset godina da ne izađu na naslovnoj Kurira, da narod ne sazna kako su došli do pokradenog bogatstva.Moj san je da jednog dana, nadam se brzo, u Kuriru imamo dugačak spisak ološa kojima ćemo u zatvor slati najbolje dnevne novine. Sanjam da im gledam izobličene, nadrogirane, lopovske face dok ih trpaju u maricu, da gledam kako plaču dok ih sudija šalje u zatvor da satrunu.Hoću da gledam kako njihove silikonske kurvetine plaču, kako pate, jer osećaju da je vreme gluposti i primitivizma koji su ih izgurali na vrh društvene lestvice zauvek prošlo.Hoću da vidim da pare koje ova žgadija već dve i po decenije krade idu u budžet - nastavnicima, koje će deca onda više poštovati, i više učiti, i biti pametniji, i postaviti ponovo ovu veliku naciju na svoje noge. Hoću da vidim radnike kako ponovo imaju svoja prava, kako uzimaju svoju sudbinu u svoje ruke, kako čekićem tuku lance kojima su ih tajkuni i njihove političke sluge sve ovo vreme vezivali. Hoću da vidim srećne porodice, široke osmehe, decu koja s ponosom drže za ruke svoje očeve i majke koji znaju zašto idu na posao, znaju da će svoje dete svake godine voditi na more, i da neće morati da strepe hoće li ono imati šta da obuče ili će ga deca lokalnog prevaranta koji se preko noći pretvorio u biznismena zajebavati.Hoću da brzo dođe vreme kad ćemo ponovo da se oduševljavamo naukom, kad ćemo ponovo da čitamo knjige. Da se ponosimo činjenicom da nam je dete dobilo peticu u školi, a ne trojku (pa smo ponosni jer „nije štreber“).Ne zavaravajmo se, u prirodi ljudi je da stalno napreduju. Srbija će, pre ili kasnije, izaći na pravi put. Samo, bolje je da to bude pre nego kasnije. Najbrži način da se to desi što pre jeste da se razračunamo s organizovanom političko-tajkunskom mafijom, koja nas sve drži kao taoce već dve i po decenije.Kurir je pravo oružje za to. Lopovski tajkuni, korumpirane političarske bitange, ekipo s koca i konopca, nemajte iluzije: Kurir dolazi po vas. Nijedan se neće izvući. To vam obećava redakcija Kurira.
