Od 1,3 miliona građevina podignutih bez dozvole, država je uspela da legalizuje tek 195.000, i to za proteklih 16 godina. Ostalo je da se legalizuje još 1.105.000 kuća, što bi ova država, prateći dosadašnji tempo, mogla da završi tek za 90 godina. I to pod uslovom da se u tih devet decenija ni šupa ne digne bez dozvole.Od četiri zakona o legalizaciji, koliko ih je Srbija donela od 1997. godine do danas, podaci govore da je ozakonjeno jedva 15 odsto nelegalno podignutih objekata. U najsvežijem sećanju nam je Oliver Dulić, koji je obećavao da će legalizacija biti gotova za dve godine, i to za „dž“. Realnost ga je demantovala. Desilo se da je Ustavni sud pre šest meseci proglasio neustavnim treći po redu zakon o legalizaciji, te je novi ministar građevinarstva i urbanizma ponudio novo, četvrto pravno rešenje, koje pak ukida olakšice građanima.Ko hoće da legalizuje kuću, nema više popust od 99 odsto na troškove - mora da ima 100 odsto raščišćene vlasničke odnose, što je u Srbiji prava retkost, a onda i od komšija da dobije saglasnost ako su udaljeni manje od metar i po ili izgradili tri sprata umesto dva. Dakle, ako ste u svađi s komšijom, ništa od dozvole, pakujte kofere. Niko vam neće uzeti kao olakšavajuću okolnost što ste ceo radni vek uložili da podignete krov nad glavom za svoju porodicu. Konačno, u maloj, ali indikativnoj anketi niko živ nije umeo da objasni u čemu je caka s tom legalizacijom, šta je to tu toliko komplikovano da ne može jednim papirom da se završi. Osim da je cilj maltretiranje ljudi, koje će trajati gotovo vek, da bi im se izbila i poslednja para iz džepa.Sve u svemu, legalizacija je postala noćna mora za ljude koji nisu imali novca da legalizuju divlju gradnju. Kad kažem „divlju gradnju“, bojim se da ne zaboravimo da u mnogim takozvanim divljim objektima žive ljudi koje je nevolja naterala da sagrade sebi domove bez svih potrebnih dozvola. Ljudi koji bez tih famoznih papira ne mogu da obezbede ni infrastrukturu, ni da se uključe u normalan život. Zla sudbina prometejska ostavila ih je stolećima u okovima, dok im orlovi kljucaju jetru preteći da će im domovi biti srušeni. Ukoliko se, jelte, ne rodi neki Heraklit i pronađe humanije zakonsko rešenje koje bi ih spasilo muka. Zar u Srbiji takav ne postoji? Izgleda da ne...Uz sve to, postoji i uslov Evropske unije da ne možemo da se integrišemo s nelegalnom gradnjom. Dakle, ispada da je srpsko pravilo broj jedan i dalje - zašto jednostavno kad može i komplikovano?! Zatim, ne treba prenebreći i pravilo dva - da komšiji crkne krava! Oni koji su nekako uspeli da ozakone svoje objekte mogli bi se naljutiti!Biljana Bojić novinar rubrike vesti
