Kuka Predrag Danilović. Državo, ne klečim, ali molim za pomoć. Partizan je nacionalno blago, najuspešniji košarkaški klub sa ovih prostora, dete ove Srbije. Sutradan zakuka i Dragan Džajić. Ministarko, pomozite. Armija navijača je iza nas, mi smo prvaci Evrope i sveta, najveći brend na ovim prostorima.Naravoučenije, nema više zezanja, džaba svi trofeji kad nam je sport u kanalu. Ugasiće se i ono malo lepih stvari u ovoj našoj Srbiji. Kad malo bolje razmislim, i nek se ugase. Valjda će tada bar neko osetiti grižu savesti zbog svega.Dok likujemo zbog dobijanja datuma (dobili smo ga, zar ne), boli nas ona stvar što sinonim košarke u Srbiji izdiše, uprkos stvaranju nove generacije neviđeno dobrih igrača. Ubismo se od muke što u Zvezdi igraju anonimusi iz lokalnog Brodarca i što će uskoro igrati u tom istom rangu, ali u crveno-belom dresu.Ne sećam se nešto ni da je neko mrdnuo prstom da isprati razvoj Milice Mandić, nakon što su se svi islikali s njom posle olimpijskog zlata u Londonu. O strelcima da i ne govorim. Da se nekom možda nisu poboljšali uslovi za trening?Da nema Olimpijskog komiteta i velikog (u svakom smislu te reči) Vlada Divca, gorepomenuti bi u deliću sekunde bili zaboravljeni. Ali ne mogu ni oni sve, potrebna je solidarnost onih s vrha. Da se ne dogodi da vaterpolisti, ti nadljudi koji osvajaju sve i svja, i dalje nemaju predsednika Saveza. Jer ko je lud da dođe u dubiozu gde se zadužilo u milionima evra.I onda nam se dese košarkašice. Taman smo pomislili da je nebriga sahranila ovaj sport, kad ono - međutim. Neke slatke devojčice okupile se onako pune entuzijazma da odu na Evropsko prvenstvo, Srbija ih prežalila, ko veli, šta će tamo. Izbrukaće se, al‘ nema veze. Ko još gleda ženski basket.I u pravu su bili. „Farma“ je bila gledanija. Malo-pomalo, počele su da prave čuda u Francuskoj i evo ih danas među četiri najjača tima u Evropi, zajedno s Francuskom, Španijom i Turskom.Nešto ne verujem da je u ove tri zemlje tretman košarkašica kao u Srbiji. Velika Marina Maljković okupila je svoje curice, usadila im u glavu da su dobre i napravila čudo. A Srbija je to shvatila, kao i uvek, prekasno. Danas će ih neko sigurno sačekati na aerodromu, slikaće se za uspomenu i obećati da će od sada sve biti drugačije.Paz‘ da vam ne poverujem. Ne možete ni malu maturu da organizujete, a kamoli da se uhvatite u koštac s problemima s kojima se srpski sportista sreće svakog dana. Zato vam je bolje da se ne petljate kraj Morave ako niste plivač. Ili ako nemate ni malu maturu.Milan Rašević Urednik sportske rubrike
