Juče je sahranjena mala Tijana. Ko zna koliko ćemo još dece sahraniti, i koliko smo ih već sahranili, zato što kao nacija nismo u stanju da vodimo računa o njima. Ovo što ću sad zapisati nastalo je u afektu, pa nek mi se oprosti. Ali moram da kažem jer mi leži na srcu. Transplantacije srca za decu nema i neće biti u državi u kojoj se kao Biblija slušaju Cece, Jece i Ace, u kojoj se tinejdžeri, umesto da nešto pametno čitaju ili gledaju, svađaju zbog toga koja od „estradnih umetnica“ ima veće dojke.Ceca, Jeca i transplantacija srca - ne ide, brate moj, zajedno, nikad nije moglo, niti će ikad moći. Nacija koja boluje od bolesti čiji je simptom valjanje u ovom mulju ne može da razvije institucije potrebne da bi se u njima obavljao civilizacijski napredan posao kakav je transplantacija srca. I to je jednostavno tako.Transplantacija srca za bolesno dete i crni, ogromni džipovi koje voze probisveti i bitange, ljudi bez morala i dva grama mozga? Ne ide zajedno, brate moj. U državi u kojoj dozvoljavamo da nam se najgori ološ šepuri po ulicama u oklopljenim tvrđavama i otima nam pare koje bi trebalo da idu u zdravstvo, deca će umirati.U državi u kojoj su diplome fakulteta postale roba, a znanje je postalo ništa-roba, u kojoj se testovi za malu maturu prodaju na pijaci, pored paradajza i praziluka, nema i neće biti pomoći za decu kao što je Tijana.Eto, tako vam to stoji. Tijana nije umrla od bolesti, mi smo je svi ubili - nečinjenjem. Dozvolili smo da ološ uđe u ove džipove koje tako često pominjem, da nas odatle bombarduje Cecom, Acom i Jecom. U takvoj naciji - nema transplantacije srca za bolesnu decu. Kad smo takvi, kad nismo sposobni da zaštitimo decu, jer smo pasivni, jer smo ovce, jer smo kukavice - i nismo za decu. Ne zaslužujemo ih. Bolje da nas i nema onda, kad smo takvi, što bi rekao Žika Obretković dok je još bio pri sebi.Deca će umirati tamo gde je Tasovac iznuđeni marketinški menadžer, a ne poštovani pijanista.Deca će umirati u državi u kojoj se više para daje Zvezdi i Partizanu nego nauci.Deca će nam umirati sve dok ponovo ne počne da izlazi neka Galaksija. Umiraće sve dok san svih devojčica bude da se dobro udaju i da im Ceca i Jeca i Aca i Aki i Maki pevaju na svadbi. Sve dok na koncert nekakvih Leksingtona i Amadeusa dolazi više ljudi nego na koncert Filharmonije. Umiraće sve dok cela nacija zna koji je političar kada i koliko ukrao, a svi se prave ludi. Umiraće nam deca sve dok ne počnemo da vraćamo ono što nam je oteto u poslednjih 25 godina.Deca će nam umirati dok sami ne uzmemo stvari u svoje ruke i stavimo ološ tamo gde mu je mesto.Igor Ćuzović Zamenik glavnog urednika
