Dok su preksinoć u Humskoj zakucavali jedan od poslednjih eksera u sanduk pokojnog srpskog fudbala, N. N. lica u crno-belim dresovima, koje nazivamo igračima aktuelnog šampiona ove nesrećne države, opet su nam dokazali da i od najgoreg može još gore!Po ko zna koji put u životu povraćalo mi se od bezvoljnosti, bezidejnosti, manekenisanja i šetkanja po terenu umišljenih zvezda našeg fudbala. I umesto da već posle pola sata promenim kanal i odgledam neki film, suludi mazohista i nepopravljivi optimista u meni to mi nije dozvoljavao. Nekako, sve mi se činilo da samo što nije počelo gaženje nesrećnih Jermena. Međutim, u tom iščekivanju nisam ni bio svestan da je već kraj utakmice. I stvarno, bilo je gore nego prošle sedmice u Đumriju...Bruka, sramota, blamaža, katastrofa previše su blage reči za ono što je Partizan pokazao u revanšu s klubom kojeg je pre samo dve nedelje pobedio prvak San Marina. Ej, ljudi, pa čak su kelneri iz Tre Pene tukli ovaj Širak, a srpski šampion samo pukom srećom nije ispao. Još nam onaj njihov trener održa lekciju na konferenciji posle meča izjavom da misli da je Širak bolji od Partizana, ali da nisu iskoristili šanse, a i sreća im je okrenula leđa.Surova istina! Samo što su te njegove reči bile šamarčina od koje će mi još dugo zujati u ušima. Kako vas, bre, ljudi, nije sramota da jedete džigericu ovom iovako napaćenom narodu, koji i pored vašeg bezobrazluka dolazi da vas bodri? Zar je toliko teško raditi ono za šta ste za ovdašnje uslove debelo plaćeni? Pa vi samo treba da igrate fudbal...Najgore od svega je što za nešto više od 100 sati Partizan gostuje Ludogorecu i nekako se bojim reprize Zagreba iz 1997, Beča iz 2001, Praga iz 2002...Predrag Paunović novinar rubrike sport
