Francusko „oui“ i nemačko „ja“ za Srbiju
Ne samo nova metodologija, ne samo još jedan skup u nizu već politička poruka da region ne sme beskonačno ostati u evropskom predsoblju.
Ideja postepene integracije, privilegovanog pristupa jedinstvenom tržištu, bližeg uključivanja u evropske programe i institucije, nadam se i Šengen, bez odustajanja od punopravnog članstva, može biti važan iskorak. Posebno za društva poput našeg, u kojima je evropska perspektiva dugo bila i politički cilj i vrednosni okvir, uz mnogo dima, dezinformacija, negativnih narativa, ali je vremenom zbog sporosti procesa i nedostatka opipljivih rezultata izgubila deo svoje snage.
Prošle nedelje sam u Berlinu imao niz sastanaka na kojima smo upravo ovu temu otvorili: kako vratiti poverenje u evropski put Srbije i regiona, ali i kako pokazati da taj put nije puka geopolitička parola. Evropske integracije moraju ponovo postati pitanje svakodnevnog života građana, pravne sigurnosti, bezbednosti, pristupa institucijama, jednakih šansi, boljeg obrazovanja, snažnije ekonomije i zaštite ljudskog dostojanstva.
Zato ovu inicijativu vidim kao priliku. Ne kao prečicu, jer prečica do Evropske unije nema. Ne kao zamenu za reforme, jer bez vladavine prava, nezavisnih institucija, slobodnih medija, zaštite manjina i borbe protiv diskriminacije nema evropskog društva. Ali kao način da se oni koji reforme zaista sprovode ne nagrađuju samo obećanjima već konkretnim koracima. Recimo otvoreno, Klaster 3 je prvi korak i tu je Evropska unija na potezu. Sada kada je Venecijanska komisija rekla svoje o pravosudnim zakonima i zbog činjenice da će se ti zakoni naći na dnevnom redu Narodne skupštine već narednih dana, uz izborne zakone, pa i otpočinjanje procesa izbora članova REM-a, jasno je da Srbija ide dalje.
Srbija u tom procesu ima posebnu odgovornost. Kao najveća zemlja Zapadnog Balkana, ona ne može stajati po strani, niti sme dozvoliti da evropska agenda bude svedena na tehničke izveštaje, protokolarne susrete i povremene krize koje dođu i prođu. Evropski put mora biti vraćen građanima. To znači da građani treba da vide šta dobijaju od usklađivanja sa evropskim standardima: sigurnije institucije, manje samovolje, više jednakosti pred zakonom, bolju zaštitu od nasilja, diskriminacije i govora mržnje, ali i više ekonomskih mogućnosti.
Očekujem i jasnu kampanju ka građanima, bez disonantnih tonova i sitnih političkih poena, tj. ćara onih koji plivaju na talasu suludog, a pre svega netačnog narativa da EU propada i raspada se.
Za Zapadni Balkan to znači da ne sme biti pasivni posmatrač. Ako se otvara prostor za postepenu integraciju, onda moramo imati spremne institucije, jasne politike i hrabrost za reforme. Ako se govori o pristupu jedinstvenom tržištu, onda moramo govoriti i o pravnoj sigurnosti za privredu. Ako se govori o učešću u evropskim telima, onda moramo pokazati da razumemo evropske vrednosti, ne deklarativno, već u svakodnevnom postupanju prema građanima.
Za mene, a verujem i za vas, dragi čitaoci, posebno je važno da se u tom procesu ne izgubi ljudsko lice evropskih integracija. Evropa nije samo tržište, budžet i pregovaračko poglavlje. Evropa je i pravo deteta da bude zaštićeno, pravo osobe sa invaliditetom da živi dostojanstveno, pravo žene da ne bude isključena iz nasleđivanja ili odlučivanja, pravo manjine da ne živi u strahu, pravo svakog građanina da iznese mišljenje bez stigme i pritiska.
Zato inicijativa Berlina i Pariza treba da bude shvaćena ozbiljno. Ona neće sama rešiti naše probleme. Neće sama otvoriti institucije, ojačati poverenje ili ukloniti nejednakosti. Ali može da vrati dinamiku, političku energiju i osećaj da je članstvo u EU ponovo realan proces, a ne udaljena fraza. Srbija treba da iskoristi ovaj trenutak. Ne zbog Berlina, Pariza ili Brisela, već zbog svojih građana. Evropske integracije su, u najboljem smislu, unutrašnja reforma društva. Ako ih tako razumemo, nova inicijativa može biti više od diplomatske vesti, može biti poziv da ponovo pokrenemo ono što je predugo stajalo, da se trgnemo. Sedite i razgovarajte sa onima sa kojima ne delite iste stavove, lekovito je i naučićete mnogo o sebi, ali i o drugima. Predugo se gledalo preko nišana.
Francuska i Nemačka su odlični primeri za to.
