Odlazak jedne od najvažnijih članica Unije je posejao sumnje u budućnost evropskog projekta. Danas, deset godina nakon istorijskog referenduma, raspoloženje u Briselu se promenilo. Bregzit više nije egzistencijalno pitanje u globalno turbulentnom okruženju, s ratom Rusije protiv Ukrajine, krizom na Bliskom istoku, sve zategnutijim transatlantskim partnerstvom, konkurencijom s Vašingtonom i Pekingom i energetskom tranzicijom.
Dilema više nije da li je UK trebalo da napusti Evropsku uniju, već koliko daleko mogu da idu oblici saradnje između dve strane bez formalnog povratka Londona u evropski blok. Upravo zato u Briselu sve više preovlađuje stav da je došlo vreme za redefinisanje odnosa sa Ujedinjenim Kraljevstvom i postepeno prevazilaženje nasleđa Bregzita.
Razvod Londona i Brisela je doveo do jednog od najsloženijih pregovora u novijoj evropskoj istoriji. Većina strukturnih sporova je rešena, iako ostaju neka otvorena pitanja, i to mobilnost mladih, učešće UK u evropskim programima kao što je Erazmus+ i saradnja u zdravstvu.
Poslednjih godinu dana ruski i američki predsednici su učinili više da zbliže Veliku Britaniju i Evropsku uniju nego godine pregovora o Bregzitu.
Od kada je Velika Britanija glasala za Bregzit, Evropljani su morali da se nose s ruskim ratom protiv Ukrajine, agresivnom trgovinskom politikom Trampa i pretnjama da će anektirati Grenland, kao i sa spremnošću Kine da iskoristi svoj monopol nad snabdevanjem kritičnim mineralima kako bi izvršila pritisak na druge zemlje. U ovim turbulentnim vremenima, i EU i UK bi bez dileme imale koristi od prevazilaženja nepoverenja izazvanog procesom Bregzita.
Saradnja sa Starmerovom vladom se pomerila ka odbrani, evropskoj bezbednosti i podršci Ukrajini. To se vidi u Koaliciji voljnih, koju predvode London i Pariz radi izgradnje bezbednosnih garancija za Kijev, kao i u formatima koje razvija takozvana E-3, koju čine UK, Nemačka i Francuska.
Odbrana je postala oblast u kojoj je kontradikcija odnosa nakon Bregzita najočiglednija. EU smatra Ujedinjeno Kraljevstvo nezamenljivim partnerom za evropsku bezbednost, ali i industrijskim konkurentom kojem ne želi da odobri automatski pristup prednostima kontinentalnog naoružavanja.
Prošlog meseca, ministri EU za evropske poslove su ponovili da UK neće dobiti poseban tretman. Naglasili su da pristup tržištu podrazumeva pravila, široku saradnju i usklađivanje, te da je neprihvatljiva delimična integracija bez punih obaveza.
London traži sektorske sporazume koji smanjuju trenje bez povratka na jedinstveno tržište. Brisel odgovara da je ovaj model već po definiciji odbačen u Bregzitu.
Iz Brisela se sada ulažu napori da se unaprede drugi pravci saradnje koji se smatraju strateškim, ali i veoma simboličnim. Jedan od primera je program Erazmus+, koji omogućava studentima iz UK i država članica EU da studiraju i razmenjuju iskustva širom Evrope. Ovo je možda najupečatljiji simbol otopljavanja.
Deset godina nakon referenduma koji je uzdrmao evropski projekat, Brisel i London danas pokušavaju da izgrade novu formulu saradnje. Bregzit nije poništen, ali su se okolnosti promenile. U svetu sve većih ekonomskih, bezbednosnih i tehnoloških izazova, pragmatizam postaje važniji od političkih razlika.
