O da! Pokušalo se. I brzo propalo. Stvar, međutim, nisu zajebali „protivnici“ (čitaj: poražene snage) nego tadašnji „naši“, što če reći novopobednici, njihovi glasači i njihovi davaoci podrške. (Čast izuzecima.) Osim Đinđića i još nekolicine ministara, čija imena ne pominjem da nekog ne bih izostavio, nikome u novoformiranoj demokratskoj vlasti nije na pamet padalo da menja bilo šta u sistemu - „ideje naše, benzin vaš, institucije i zakone ko jebe“ - koji je izmislio Ostap Ibrahimovic Bender, a koji je u Srbiji doveden do naopakog savršenstva.
Najkraće rečeno: većinski deo petooktobarske (do moga) elite promenu vlasti nije shvatio kao priliku za reformu državnog aparata i iskorenjivanje korupcije nego kao promenu delioca plena. Ako se sećate, Milošević je bio formalno optužen zbog neke muljavine sa stanovima. Pošteno. Ali iste takve muljavine su počele već polovinom oktobra 2000. godine. Đinđić - bez čijeg potpisa to nije išlo - uredno je cepao ta izmuljana rešenja i sve što je postigao bilo je da ga nesuđeni stanari zamrze i počnu mu raditi o glavi.
Evo jedne pitoreskne epizode. Glavonja Tijanić beše naumio da postane direktor „Politike“, što bi - ma koliki Tijanić bio dripac, bio pravi bingo, bio je i odličan novinar i urednik - ali to po važećim regulama nije bilo moguće jer je za radno mesto direktora „Politike“ bila propisana visoka stručna sprema, koju Glavonja nije imao.
I to je Đinđić - koga je, inače, boleo qwrz ko će biti direktor „Politike“ - Glavonji rekao, na šta je Tijanić - koga je, inače, Đinđić, kad je Glavonja pao u nemilost kod Mire Marković, dve godine izdržavao preko grbače Bebe Popovića - pozvao taksi, odvezao se kod Truta Koštunice i ponudio mu svoje ekspertske usluge na poslovima kriminalizacije i satanizacije Đinđića. Treba li reči da je Trut ponudu prihvatio.
Idemo dalje. Kao što je opštepoznato, status moje neznatnosti u DOS-u bio je sledeći: Njegova Ekselencija Niko i Ništa, Levo Mudo Marjanovo i Qwrz od Ovce. Ne žalim se - za bolji status, kao neoperativna neznalica nisam ni bio - samo hoću da kažem da je moj uticaj u DOS bio manji od uticaja gama zraka na sablasne nevene.
Ali, ali, ali. Kao što je - nakon što sam se u nekoj TV proseravao i gostovao s Visokim Mestom i pokojnim Lazanskim - delegacija građana sela B u S-skoj guberniji došla na vrata moje seoske rezidencije sa zahtevom da kod Visokog Mesta isposlujem izgradnju seoske kanalizacije, tako su, viđajući me ponekad u društvu Đinđića i Batića, građani sela Beograda i mnogih drugih srbijanskih sela, došli na ideju da bi preko moje neznatnosti mogli doći do stana, posla, prekoredne operacije kuka i još koječega, što će biti tema naše sutrašnje kolumne.
